Pokrajinski fond za subvencioniranje pogona novih tehnologija u AP Vojvodini ukupno je potrošio 35 miliona evra za sufinansiranje 112 navodnih pogona novih tehnologija. Ni jedan od tih pogona nije instalirao nove tehnologije, nego su stare mašine i oprema predstavljane kao nova tehnologija.
Primalac subvencije nije bio obavezan da položi efikasna sredstva obezbeđenja za vraćanje duga, a bankarske garancije zahtevane su tek od 2011. godine nadalje. Indikativno je da je garant uvek bila Razvojna banka Vojvodine.
Bojan Pajtić i saradnici nisu vodili sudske sporove protiv vlasnika privatnih preduzeća koja nisu vratila subvencije, niti su protiv njihovih vlasnika podnosili krivične prijave. Milionski iznosi u evrima izgubljeni su pošto su subvencionirana preduzeća propala i nikada vise neće biti u stanju da vrate subvencije koje su dobili od Pajtićeve vrhuške.
Firma Lučar Holstein Farms iz Deronja subvencionirana je sa najmanje 288.939,88 evra. Pod pogonom novih tehnologija u ovom slučaju podrazumevano je šest bikova koji su proizvodili spermu za osemenjivanje rasnih krava. Firma je isporučila Pokrajini 31.689 dozu sperme, što se može utvrditi iz dokumenta Izvršnog veća Vojvodine, ali gde su te doze završile nije objašnjeno čak ni u odgovoru na pitanje koje je postavljeno na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja. Slučaj Sperma pokazuje da su Pajtić i lica odgovorna za zakonitost poslovanja Fonda za subvencioniranje pogona novih tehnologija u AP Vojvodini, koristili svaku priliku i izgovor da pribave privid legalnosti za svoje transakcije. Isporuka sperme bikova Pokrajini ne uklapa se ni u jedno pravilo po kome bi trebalo da posluje Fond, a isporuke u robi umesto vraćanja dugova u novcu po pravilima Fonda predviđene su jedino za “humanitarne” svrhe i ustanove.
