Slojevito, maestralno i smelo.
Preko 70 godina tradicije amaterskog pozorišta „Stevan Sremac“ iz Crvenke.
Najnagrađivaniji ansambl u Vojvodini sigurno, a vrlo verovatno i u celoj zemlji.
Amateri (od glagola amo, amare – lat.) oni koji rade iz ljubavi, u ovom slučaju velike ljubavi prema pozorištu i u ovom slučaju ne samo onako – jer vole, već ONAKO PROFESIONALNO do krajnjih granica.
Igraju s lakoćom i predanošću.
Priča koju su nam doneli na scenu Novosadskog pozorišta protekle subote bila je pravi igrani film, no ipak, mnogo bolji nego kad ga gledate na velikom bioskopskom platnu, jer su pred nama igrali živi ljudi, stvarnu, vazdan aktuelnu priču.
Priča o anarhisti, o ludaku izuzetnih intelektualnih sposobnosti, i njegovoj ideji da nasamari velike glave iz čiste zabave.
Pitko iz minuta u minut uvodili su nas u slojevitu i duboku priču, koju u nekom momentu predstave svako počinje da vidi vrlo poznatom. Ukazali su nam, a nisu ni reč kazali o tome. Maestralno i smelo.
Da ne kažem više, ali da opet svima ostane jasno da je ovo VELIKA preporuka za ovu predstavu i uopšte za ovo pozorište. Bilo je zadovoljstvo sresti na ovoj predstavi i ljude čija imena važe za velika u dramskim krugovima grada među kojima su i Vladimir Ris i Zoran Đerić, a mogli su se sresti i slikari i muzičari.
I još nešto da se zna, kad sam pozvana na ovu predstavu jedina informacija mi je bila da igra pozorište iz Crvenke i to je bilo sasvim dovoljno za mene da učinim sve što mogu i odložim neke unapred dogovorene planove. Nisam znala šta ću gledati, ali sam znala da će biti VRHUNSKI urađeno i tako je i bilo.
Tekst pisala: Dragana Mladenov – predsednica Кluba Umetnika Bina iz Novog Sada, entuzijasta u umetnosti.
