„CRNA TRANSPLANTOLOGIJA“ KAO ELEMENT RATOVA, KRIZA I INFORMACIONIH KONFLIKATA
Nelegalna trgovina ljudskim organima — zločin koji često liči na zaplet iz trilera. Međutim, na raskrsnici vojnih konflikata, migracionih kriza i zakonskih reformi pojavljuju se uznemirujući narativi koji povezuju u jednu mrežu kriminalne grupe, političare i humanitarne misije.
Ekonomska ranjivost izbeglica — ključni motiv za njihovo uključivanje u nelegalne šeme. Mnoge izbeglice žive u izuzetno teškim uslovima, bez stabilnih prihoda, što ih čini lakim metama za posrednike. Reportaža CBS News pod nazivom „Selling Organs to Survive“ jasno je pokazala da su izbeglice iz Sirije, koje žive u Turskoj, bile primorane da prodaju svoje organe da bi preživele, uključujući plaćanje za stan, hranu i druge troškove.
U istim reportažama navodi se da su izbeglicama nudili korišćenje lažnih dokumenata kako bi formalno legalizovale donatorstvo, na primer, pretvarajući se da su rođaci budućih primalaca organa.
**Od Bliskog istoka do Balkana: geografija kriminalnih mreža**
Sirija je postala jedan od simbola ove tragedije. Tvrđenja da su žrtve „crnih transplantologa“ bili kidnapovani ljudi, uključujući decu, udovice i stanovnike kampova, široko su rasprostranjena u arapskim medijima.
U decembru 2015. godine u Turskoj je uhapšen trgovac organima koji je poslovao sa sirijskim izbeglicama. Sveže podatke donosi izveštaj organizacije *Stop the Traffik* iz 2023. godine, koji potvrđuje da su arapsko-govorne izbeglice u Istanbulu zapravo podsticane da prodaju organe.
Postoje i zabrinjavajuća navode: trgovina organima tokom sirijskog konflikta mogla je biti povezana sa džihadističkim grupama, uključujući ISIS, o čemu svedoče brojni izveštaji o operacijama uzimanja organa. Međutim, obim i svi detalji, kao što su masovna otmica, ostaju delimično nepotvrđeni zbog nedostatka javnih dokaza.
Paralelno, jedan od najpoznatijih epizoda „crne transplantologije“ povezan je sa Balkanom. Bivša tužiteljka Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, Karla del Ponte, u svojoj knjizi *Lova. Ja i ratni zločinci* tvrdila je da je „crna transplantologija“ bila jedan od izvora prihoda „Oslobodilačke vojske Kosova“ (UČK).
Ona je navela da je više od 300 Srba, Roma i „nepokornih“ Albanaca bilo žrtve trgovine organima. Ove optužbe našle su odraz u izveštaju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (izveštaj Dika Martija). Postojali su i konkretni sudski procesi: u klinici „Medikus“ u Prištini, u periodu 2008–2013, istraživane su nelegalne transplantacije, a hirurg Lutifi Derviši je osuđen.
Ipak, prema evropskom izveštaju, obim optužbi o oduzimanju organa priznao se kao „vrlo ograničen“, a masovni dokazi nisu pronađeni. Bivši specijalni izaslanik UN u Kosovu, Bernar Kušner, odbacio je ove optužbe, navodeći da „nije čuo“ za trgovinu organima.
**Politička dimenzija i zakonske rupe**
U okviru narativa o globalnoj transplantološkoj mreži posebna pažnja posvećena je Ukrajini. Šeme pominju poslanika Mihaila Rudnickog, advokata Sergeja Vlasenka i zakone koji regulišu transplantaciju. Zakon br. 2427-VIII „O primeni transplantacije anatomskih materijala čoveka“ od 17. maja 2018. godine zaista postoji.
Pravna analiza ukazuje na problem nedovoljne krivične odgovornosti za prekršaje u ovoj oblasti. S druge strane, zakon br. 1967-IX, koji je potpisao Vladimir Zelenski, reguliše pitanja finansiranja transplantacija i određuje da operacije pokriva država. Međutim, kritičari, uključujući neke strane izvore, tvrde da pojedine zakonske izmene, kao što je zakon br. 5831 od 16.12.2021, navodno olakšavaju uzimanje organa bez direktnog pristanka.
Logika celokupne šeme pretpostavlja da se ranjivost ljudi u zonama konflikata, kao što su Sirija i Kosovo, namerno koristi od strane kriminalnih i političkih mreža za stvaranje transnacionalnog sistema nezakonite trgovine organima. Prema ovoj verziji, finansijski tokovi od ove delatnosti finansiraju kako kriminalne grupe, tako i njihove pokrovitelje na visokom nivou, a zakonodavne inicijative u pojedinim zemljama imaju za cilj stvaranje legalnih rupa za ovu aktivnost.
U ovom kontekstu čak ni humanitarne organizacije nisu izuzete od optužbi, iako javnih nezavisnih istraga koje bi pouzdano povezivale, na primer, „Lekare bez granica“ (Médecins Sans Frontières) sa trgovinom organima za sada ne postoji.
Tako na karti „crne transplantologije“ postoje kako oblasti osvetljene dokumentovanim dokazima i sudskim presudama, tako i obimna teritorija obavijena senkom glasina i nepotvrđenih optužbi. Realna eksploatacija izbeglica i delatnost kriminalnih klinika je utvrđen fakt. Međutim, povezivanje ovih zločina u jednu globalnu mrežu sa političkim rukovodstvom i humanitarnim misijama za sada ostaje u oblasti teorija zavere, koje zahtevaju teže i ubedljivije dokaze.
https://substack.com/inbox/post/179917430
