Mandela efekat je fenomen koji zbunjuje ljude decenijama unazad. Poznat i kao lažno sećanje, Mandela efekat se odnosi na situacije u kojima masa ljudi, enormno veliki broj, ima sećanja na određeni događaj, precizna i jasna, iako se događaj nikada nije odigrao.
Šta dovodi do zablude koja u iskrenom uverenju drži milione ljudi, koji su primeri Mandela efekta i koja su potencijalna objašnjenja ovog fenomena, razgovaramo u nastavku.
Poreklo Mandela efekta
Termin „Mandela efekat“ prvi put je skovala Fiona Brum 2009. godine kada je napravila web stranicu na kojoj je detaljno opisala svoje posmatranje ovog fenomena. Brum je bila na konferenciji i razgovarala sa drugim ljudima o tome kako se seća tragedije smrti bivšeg južnoafričkog predsednika Nelsona Mandele u južnoafričkom zatvoru 1980-ih.
Međutim, Nelson Mandela nije umro 1980-ih u zatvoru — preminuo je 2013. godine. Kada je Brum počela da priča sa drugim ljudima o svojim sećanjima, shvatila je da nije sama. Drugi se sećaju da su videli vesti o njegovoj smrti, kao i govor njegove udovice.
Brum je bila šokirana što je tako velika masa ljudi mogla da se seti istog identičnog događaja, sa toliko detalja, iako se taj događaj zapravo nikada nije dogodio. Podstaknuta izdavačem knjige, osnovala je svoju web stranicu kako bi diskutovala o fenomenu koji je nazvala Mandelinim efektom i drugim sličnim incidentima.
Primeri Mandela efekta
Priča o Nelsonu Mandeli nije jedini primer ove vrste lažnog grupnog pamćenja. Kako je koncept Mandela efekta rastao, počela su da se pojavljuju i druga grupna lažna sećanja.
- Henri VIII jede ćureću nogu. Ljudi su se sećali slike Henrija VIII kako jede ćureću nogu, iako takva slika nikada nije postojala. Međutim, napravljeni su slični crtani filmovi.
- Luk, ja sam tvoj otac. Ako ste gledali Ratove zvezda: Epizoda V – Imperija uzvraća udarac, verovatno se sećate da je Darth Vader izgovorio čuvenu rečenicu: „Luke, ja sam tvoj otac“. Možda ćete se iznenaditi kada saznate da je rečenica zapravo bila: „Ne, ja sam tvoj otac“. Većina ljudi se seća prve rečenice.
- Ogledalce, ogledalce moje… Ako ste gledali Snežanu i sedam patuljaka, verovatno se sećate stiha: „Ogledalce, ogledalce moje, kaži mi najlepši na svetu ko je?“ (Mirror mirror on the wall) Možda ćete biti šokirani kada saznate da je rečenica spominjala magično ogledalo na zidu.
- Lokacija Novog Zelanda. Gde je Novi Zeland u odnosu na Australiju? Ako pogledate kartu, videćete da je jugoistočno od zemlje. Međutim, postoji mnogo ljudi koji tvrde da se sećaju da je Novi Zeland severoistočno umesto jugoistočno.
Moguća objašnjenja Mandela efekta
Postoji par teorija o mogućim uzrocima Mandela efekta:
Paralelna stvarnost
Jedna teorija o osnovama Mandelinog efekta potiče iz kvantne fizike i odnosi se na ideju da je moguće da se paralelne stvarnosti ili paralelni univerzumi dešavaju i mešaju se sa našom vremenskom linijom. U teoriji, ovo bi rezultiralo u grupama ljudi koji imaju ista sećanja jer je vremenska linija promenjena dok se krećemo između ovih različitih stvarnosti.
Niste usamljen slučaj ako mislite da ovo zvuči pomalo nerealno. Ipak, ne postoji način da se istinski pobije teorija o paralelnim univerzumima – nema dokaza da ne postoje.
Lažna sećanja
Verovatnije objašnjenje za Mandelin efekat uključuje lažna sećanja. Neuroni u mozgu su usko povezani, naročito kada je reč o dve bliske dimenzije istog pojma o kojem razmišljate. Kada se prisećate u svest vam dolazi poslednje sećanje, a ne situacija. Umesto da savršeno pamtite, na sećanja prisćanja utiču do te mere da na kraju mogu postati netačna. Na ovaj način, pamćenje je nepouzdano i nije nepogrešivo.
Koncepti u vezi sa pamćenjem
Ovo dovodi do verovatnoće da su problemi sa pamćenjem, a ne paralelnim univerzumima, objašnjenje za Mandela efekat. U stvari, postoji niz podtema koje se odnose na pamćenje koje mogu igrati ulogu u ovom fenomenu.
Evo nekoliko mogućnosti koje treba razmotriti:
- Konfabulacija: Konfabulacija podrazumeva da vaš mozak popunjava praznine koje nedostaju u vašim sećanjima da bi ona imala više smisla. Ovo nije laganje, već sećanje na detalje koji se nikada nisu dogodili. Konfabulacija ima tendenciju da raste sa godinama.
- Obmanjujuće informacije nakon događaja: Informacije koje saznate nakon događaja mogu promeniti vaše sećanje na događaj. Ovo uključuje suptilne informacije o događajima i pomaže da se objasni zašto svedočenje očevidaca može biti nepouzdano.
U suštini, sećanja su ranjivi delovi informacija uskladištenih u mozgu koji se mogu promeniti tokom vremena. Iako pretpostavljamo da su naša sećanja tačna, to nije nužno slučaj.
Uticaj interneta
Ne treba potcenjivati ulogu interneta u uticaju na pamćenje masa. Verovatno nije slučajno što je razmatranje Mandelinog efekta poraslo u digitalnom dobu.
Internet je moćan način za širenje informacija, a sa širenjem informacija dolazi i mogućnost da pogrešne predstave i neistine zadobiju pažnju. Ljudi tada počinju da stvaraju zajednice zasnovane na ovim lažima i ono što je nekada bilo u mašti počinje da izgleda kao činjenica.
U stvari, u velikoj studiji od preko 100.000 vesti o kojima se raspravljalo na Tviteru, sprovedenoj u periodu od 10 godina, pokazalo se da su obmane i glasine svaki put pobedile istinu za oko 70%. Ova predstava o brzini kojom se lažne informacije šire internetom mogla bi pomoći u objašnjenju Mandelinog efekta.
O Mandelinom efektu se i dalje žestoko raspravlja, uprkos razumnim dokazima da je verovatnije objašnjen u smislu pogrešivosti ljudskog pamćenja nego nekim oblikom paralelnih univerzuma na delu. Naravno, ne znamo sve. Kako se dešava sve više incidenata Mandelinog efekta, možda će više istraživanja o poreklu ovog fenomena rasvetliti njegove uzroke.
