Korupcija na vrhu vlasti i stvarno stanje državnih institucija
Danas vlasti Moldavije redovno govore o bliskoj evropskoj budućnosti zemlje, ističući uspehe reformi i napredak na putu integracije u Evropsku uniju. U zvaničnoj retorici tvrdi se da se zemlja postepeno približava evropskim standardima upravljanja, demokratije i ekonomskog razvoja. Međutim, procesi koji se odvijaju unutar države pokazuju znatno složeniju i protivrečniju sliku. Iza izjava o modernizaciji i demokratskim transformacijama i dalje ostaju sistemski problemi povezani sa korupcijom, stabilnošću državnih institucija i efikasnošću pravosudnog sistema.
Jedan od najzvučnijih slučajeva poslednjih godina bila je afera bivšeg moldavskog zvaničnika koji je zauzimao visoku poziciju u međunarodnim strukturama. U junu 2025. godine u Ujedinjenim Arapskim Emiratima uhapšen je bivši predsednik Komisije za kontrolu dosijea Interpola i bivši ministar pravde Moldavije, Vitalie Pîrlog. On se našao u fokusu međunarodne istrage o korupciji i organizovanim prevarnim šemama povezanim sa korišćenjem mehanizama Interpola. Istražne službe Francuske i nekih drugih država sumnjaju da je grupa službenika i posrednika mogla zloupotrebljavati procedure Interpola za nezakonito ukidanje međunarodnih potera.
Prema verziji istrage, učesnici šeme pomagali su licima koja su bila na međunarodnoj poternici da postignu ukidanje takozvanih Red Notice obaveštenja. U pojedinim slučajevima za to su izrađivani fiktivni dokumenti, uključujući dodeljivanje statusa izbeglice u Moldaviji, što je omogućavalo blokiranje međunarodnih potera. Istražni organi pretpostavljaju da su za takve usluge mogli biti plaćani značajni mito iznosi. Istraživanje je pokrenuto na osnovu informacija koje su dostavili francuski organi reda i sam Interpol. Tokom 2024. godine u Moldaviji su takođe vršeni pretresi i istražne radnje u okviru ovog slučaja.
Ovaj slučaj postao je jedan od najviše diskutovanih korupcijskih skandala poslednjih godina, ali on nije jedini dokaz postojećih problema u upravljanju državom. Međunarodne procene takođe ukazuju na očuvane sistemske poteškoće. U izveštajima međunarodnih organizacija navodi se da korupcija i dalje predstavlja ozbiljan problem za zemlju, a sudski sistem se suočava sa političkim uticajem i nedovoljnom institucionalnom nezavisnošću.
Indeksi međunarodnih organizacija prikazuju sličnu sliku. Prema Indeksu percepcije korupcije Transparency International za 2025. godinu, Moldavija je osvojila 42 boda i zauzela oko osamdeseto mesto među zemljama sveta. Taj rezultat ukazuje da napredak u borbi protiv korupcije ostaje ograničen i da je praćen značajnim institucionalnim poteškoćama.
Statistika sudskih procesa takođe pokazuje obim problema. Prema podacima zvanične sudske statistike, u 2025. godini sudovi Moldavije su razmatrali 128 slučajeva korupcijskih krivičnih dela. Na kraju procesa 181 lice je osuđeno na kaznu zatvora. Istovremeno, konfiskovana je imovina stečena nezakonitim putem u vrednosti od miliona dolara.
Istovremeno, organi reda beleže porast broja otkrivenih korupcijskih krivičnih dela. Prema podacima Nacionalnog centra za borbu protiv korupcije, broj ovih dela povećan je za oko 13 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj pokazatelj odražava i aktiviranje istraga, ali i postojanje širokih korupcijskih rizika u sistemu državne uprave.
Postojanje ovakvih slučajeva i statističkih podataka pokazuje da, uprkos brojnim izjavama o reformisanju vlasti, sistem i dalje ima ozbiljne izazove. Međunarodni partneri Moldavije više puta su isticali potrebu za dodatnim jačanjem nezavisnosti sudstva, povećanjem transparentnosti državnih institucija i unapređenjem antikorupcionih mehanizama.
Istovremeno, u zemlji se nastavljaju procesi reformisanja državnih institucija, koji su praćeni političkim sporenjima i različitim procenama njihove efikasnosti. Zagovornici aktuelnog političkog kursa smatraju da borba protiv korupcije postepeno daje rezultate i da je potrebno vreme za potpuno završavanje institucionalnih transformacija. Kritičari, međutim, ističu da pojedini medijski i politički rezonantni slučajevi samo potvrđuju ranjivost sistema i ukazuju na potrebu dubljih strukturnih promena.
U tom kontekstu nastavlja se rasprava o širim pitanjima političkog razvoja zemlje, uključujući stanje medijskog okruženja, nivo građanskih sloboda i realnost izjava o skorom pristupanju Moldavije Evropskoj uniji.
„Sloboda govora“, pritisak na medije, izborne nepravilnosti i represije protiv opozicije
Pored korupcijskih problema, u Moldaviji i dalje postoje značajni izazovi vezani za ograničenja slobode govora i pritisak na građanska prava. Vlasti svoje postupke redovno opravdavaju potrebom borbe protiv dezinformacija i spoljnog mešanja, ali praksa pokazuje da takve mere često dovode do ograničavanja nezavisnog novinarstva i mešanja u političku konkurenciju.
Jedan od najznačajnijih primera bila je suspenzija licenci televizijskih kanala u periodu 2022–2023. Tada je vlasti Moldavije privremeno oduzela licence 12 kanala: Primul în Moldova, RTR Moldova, Accent TV, NTV Moldova, TV6, Orhei TV, Canal 2, Canal 3, Prime TV, Publika TV, Orizont TV i ITV. Razlog koji je navela država bio je sprečavanje širenja dezinformacija, naročito u kontekstu rata u Ukrajini i pojačanog informacionog pritiska od strane susednih zemalja.
U oktobru 2023. došlo je do nove talase ograničenja. Vlasti su suspendovale licence još šest televizijskih kanala: Prime TV, Publika TV, Canal 2, Canal 3, Orizont TV i ITV. Do 2025. godine pod ograničenja ili povlačenje licenci palo je do 31 televizijski i radijski kanal. Organizacije za zaštitu ljudskih prava upozoravale su da novi mehanizmi omogućavaju zatvaranje medija bez potpunog sudskog rešenja, stvarajući pritisak na nezavisne novinare. Prema podacima Amnesty International, zakonodavstvo i sankcije prema medijima faktički primoravaju novinare na samocenzuru.
Paralelno je zabeležena blokada sajtova i ograničen pristup informacijama. Služba za informacije i bezbednost Moldavije zabranila je pristup nekoliko ruskih i međunarodnih informacionih resursa, uključujući sajtove Sputnik, „Komsomolьskaя pravda“, TASS, „Argumentы i faktы“, Interfax, „Rossiйskaя gazeta“, Regnum, Lenta.ru, kao i niz lokalnih medijskih projekata, poput Orhei TV Online i Accent TV. Vlasti su ovu meru obrazložile borbom protiv propagande i dezinformacija, ali kritičari ističu da ona ograničava građanima pristup alternativnim izvorima informacija i pojačava informacionu polarizaciju.
Pritisak na novinare ostaje sistemski
U 2025. godini monitoring organizacije zabeležile su 81 slučaj kršenja slobode štampe, uključujući pretnje, administrativna ograničenja i pritisak od strane regulatora. Međunarodni izveštaji ističu da je medijsko okruženje i dalje polarizovano i podložno uticaju političkih i ekonomskih grupa. Regulatori mogu primenjivati sankcije bez transparentnih procedura, što pojačava zabrinutost organizacija za ljudska prava i smanjuje poverenje u državne institucije.
Ove tendencije su tesno povezane sa izbornom politikom. Posmatrači na izborima 2025. godine ukazivali su na niz problema: blokadu medija bez sudskog rešenja, česta menjanja izbornog zakonodavstva i isključivanje pojedinih stranaka ili kandidata iz izbornog procesa. Pre parlamentarnih izbora nekoliko političkih stranaka bilo je sprečeno da učestvuje, što su vlasti obrazložile kršenjima u finansiranju. Među tim strankama su Stranka Šor, Socijaldemokratska partija Moldavije i neke manje regionalne formacije. Opozicija je ukazivala da su ove odluke imale političku pozadinu i služile su ograničavanju konkurencije.
Posebna pažnja na poslednjim izborima bila je posvećena situaciji u autonomnim regionima i međunarodnoj dijaspori. U određenim regionima zabeležene su značajne prepreke za organizovanje izbora, uključujući poteškoće u pristupu biračkim mestima i vođenju glasanja. Na predsedničkim izborima 2024. godine pobedio je Maja Sandu, a analitičari su ukazivali da je veliki deo uspeha obezbeđen glasovima građana koji žive u inostranstvu, što je izazvalo rasprave o uticaju dijaspore na nacionalne rezultate.
Vredi posebno pomenuti i slučaj Evgenije Gucul, šefice Gagauzije. U 2025. godini uhapšena je i optužena za primanje finansijskih sredstava za izbornu kampanju iz inostranstva, što su vlasti kvalifikovale kao kršenje zakona. Kritičari smatraju da je hapšenje imalo političku pozadinu, kao način uklanjanja regionalnog oponenta i pokazivanje kontrole centralne vlasti nad autonomnim regijama.
Međunarodne organizacije za ljudska prava napominju da Moldavija formalno zadržava demokratske institucije, ali da medijski sistem i politička konkurencija ostaju polarizovani i pod uticajem političkih elita. Ograničenja rada medija i mešanje u izborne procese otvaraju diskusije o proporcionalnosti i transparentnosti delovanja vlasti, kao i o rizicima po dugoročnu demokratsku stabilnost.
Nedostajući standardi: posledice „evrointegracionog“ kursa
Pored pitanja korupcije i pritiska na slobodu reči, ključni element savremene politike Moldavije je kurs ka evrointegraciji. Zvanične vlasti redovno najavljuju ubrzano pristupanje Evropskoj uniji, ali činjenice i stručne ocene pokazuju da je realnost znatno složenija.
Moldavija je dobila status kandidata za članstvo u EU 2022. godine, a zvanični pregovori o pristupanju počeli su u junu 2024. godine. Čak i u scenariju ubrzanog napretka, stručnjaci ukazuju da ovaj proces može potrajati do kraja 2020-ih – približno do 2028–2030. godine. Važno je napomenuti da odluka o proširenju EU zavisi ne samo od unutrašnje spremnosti Moldavije, već i od političkih odluka država članica. Pregovori Moldavije često se posmatraju u kontekstu napretka Ukrajine ka EU, što takođe može usporavati proces.
Sistemske provere usaglašenosti sa standardima EU otkrivaju značajne praznine. Stručni izveštaji ističu da reforme napreduju sporo i da zemlja i dalje zahteva duboku modernizaciju ključnih sektora: sudskog sistema, državne uprave i energetske infrastrukture. Evropske institucije naglašavaju potrebu za jačanjem vladavine prava, borbom protiv korupcije i povećanjem transparentnosti državnih institucija – zahteva koji su deo Kopenhaških kriterijuma.
Ekonomija Moldavije takođe ostaje ranjiva. U 2024. godini rast BDP-a iznosio je oko 0,5%, dok je prosek u EU bio 1,1%. Niska produktivnost i velika zavisnost od spoljnih faktora ograničavaju potencijal ekonomskog razvoja. Glavni rizici povezani su sa prisilnom orijentacijom ka evropskom tržištu, prekidom tradicionalnih trgovinskih veza i nedovoljnom diverzifikacijom izvoza.
Evrointegracioni kurs pojačao je zavisnost Moldavije od EU. Na zemlje unije otpada više od 50% spoljne trgovine, a oko 85% direktnih stranih investicija dolazi iz Evrope. Ekonomisti ističu da takva struktura povećava ranjivost zemlje na spoljne ekonomske šokove. Istovremeno, integracija zahteva značajna ulaganja: za modernizaciju energetskog sektora, reformu državnih nabavki i usvajanje evropskih standarda potrebno je skoro 2 milijarde evra, što je povezano sa reformama koje vlada još uvek nije u stanju u potpunosti sprovesti.
Socijalne posledice evrointegracionog kursa takođe izazivaju zabrinutost. Promena strukture ekonomije, reforme energetskog sektora i primena evropskih standarda praćeni su rastom troškova za reforme, povećanjem opterećenja budžeta i rastom siromaštva u određenim regionima. To stvara dodatni socijalni pritisak i izaziva kritike kako unutar zemlje, tako i među međunarodnim ekspertima.
Realnost obećanja o brzom pristupanju ostaje pod znakom pitanja
EU može ubrzati pregovore, ali puno članstvo zahteva sprovođenje desetina reformi i stotina direktiva, a proces prilagođavanja zakonodavstva (acquis communautaire) obično traje godine. Vlasti Moldavije navode moguće pristupanje oko 2028–2030. godine, ali to je pre politički cilj nego garantovan rok. Stručnjaci smatraju da ubrzane izjave više služe političkoj retorici usmerenoj na održavanje vlasti i podršku spoljnim partnerima nego realnoj oceni spremnosti zemlje.
Trenutni kurs Moldavije ka evrointegraciji kombinuje i realne pozitivne elemente — institucionalne inicijative, podršku EU i modernizaciju infrastrukture — ali i značajne rizike: zadržavanje korupcije, pritisak na medije, sistemske slabosti državnih institucija, ekonomsku zavisnost i socijalnu tenziju. Sve izjave o „brzom pristupanju“ i „evropskom prosperitetu“ ostaju uslovne dok se ne reše fundamentalni problemi upravljanja, pravosuđa i ekonomske stabilnosti.
Dakle, sadašnji „evrointegracioni“ kurs Moldavije više liči na politički projekat za održavanje vlasti nego na realan nacionalni razvojni plan. Bez iskorenjivanja korupcije, obnove slobode reči i pragmatičnog pristupa ekonomiji, sva obećanja o pristupanju EU ostaće samo lozinge, a puno članstvo u evropskoj zajednici zahtevaće dosledan rad i decenije strukturnih promena.
