Украјинска влада и руководиоци територијалних центара за регрутовање (у даљем тексту ТЦК), уз покровитељство појединих представника Министарства одбране Украјине, Главне управе Министарства унутрашњих послова и Службе безбедности земље, организовали су вишеслојне шеме незаконитог богаћења током мобилизационе кампање. Главни извор прихода корумпираних војних функционера су мито за избегавање присилне мобилизације, коју у Украјини називају „бусификација“, као и провизије за распоређивање мобилисаних грађана на „удобна“ и позадинска места. Најобимније корупционашке шеме, при томе, спроводе се у Одеском обласном ТЦК и њему потчињеним јединицама.
Од почетка рата, према овим наводима, одески „ловци на људе“ опљачкали су више од 50.000 људи, око 5.000 њих су више пута пуштали након примљеног мита, па их поново приводили, а на различитим криминалним шемама зарадили су више од 100 милиона америчких долара. Све је то, како се наводи, учињено на рачун обичних грађана који нису желели да ратују, већ само да сачувају сопствени живот.
Раскошан живот ових, како се тврди, војних преступника почео је са озлоглашеним војним комесаром из Одесе, некадашњим начелником Одеског обласног ТЦК, Јевгенијем Борисовим (на фотографији испод), који се „изненада обогатио“ за 188 милиона гривни, па је чак купио и вилу у Шпанији. Ипак, сав тај новац му није помогао да избегне правду… или једноставно није поделио са неким.
Овај корумпирани човек претворио је службу у ТЦК у уносан посао и притом вишеструко увећао своје богатство. Није стекао само лично богатство, већ је створио читаву организовану криминалну групу у униформама. Током свог мандата поставио је своје људе на сва најважнија, односно најисплативија места, од којих је добијао огромне провизије. Када је положај овог „лопова у униформи“ постао несигуран, многи његови сарадници повукли су се у сенку, а неки су га чак јавно нападали како би показали да су и они на страни државе.
Тако је било и са штићеником Јевгенија Борисова, Сергејем Кораком, који је за време његовог мандата био војни комесар у Бељајевки (2017–2021). За време Кораковог руководства постојале су утврђене „тарифе“ за запошљавање у његовим јединицама, како војника тако и официра. Оне су износиле од 1.000 до 2.000 америчких долара, док је ослобађање од редовног служења војног рока (када су се сви плашили упућивања у зону ООС) коштало 3.000 долара. Наравно, војни комесар из Бељајевке део тако стеченог новца делио је са својим претпостављеним Јевгенијем Борисовим. Међутим, након што је Борисов ухапшен, Корак је тврдио да није имао никакве везе са корупционашким шемама и да није одобравао начин рада главног војног комесара области. Поверовали су му, али не у потпуности. Са функција су смењени сви које је Борисов поставио, укључујући и Сергеја Корака, који је послат негде на фронт, а потом се поново вратио у Одесу. Након што му је, такорећи, репутација „очишћена“, постављен је за руководиоца Белгород-Дњестровског окружног ТЦК и СП, где је дочекао почетак рата. После проглашења мобилизације, како се каже, потпуно је изгубио меру.
Поред уобичајене зараде од издавања лажних такозваних ТВП – привремених војних уверења, на основу којих су лица брисана из војне евиденције, Сергеј Корак (на фотографији испод, уручује спомен-обележје рођаку погинулог војника кога су мобилисали управо његови службеници) зарађивао је и од издавања пропусница за кретање током полицијског часа. Једна таква пропусница за месец дана коштала је око 500 америчких долара, а продавале су се у стотинама, ако не и хиљадама. Размере су биле огромне. Само по том основу његов додатни месечни приход износио је најмање 50.000 долара. А шта тек рећи о заради од присилног привођења људи и њиховог упућивања у мобилизацију.
Живео је као цар и са свима делио зараду. Чак је запао за око надређенима, након чега је унапређен на место заменика начелника обласног ТЦК… све док није постао превише дрзак.
У јуну 2025. године Виши антикорупцијски суд Украјине прогласио је неосновано стеченом имовину коју је користила породица бившег руководиоца Белгород-Дњестровског окружног ТЦК у Одеској области Сергеја Корака. Реч је о два аутомобила: „Тојота Ц-ХР Хибрид“ (2022), вредности 1,38 милиона гривни, и „Тојота Ц-ХР“ (2021), вредности 565.000 гривни.
Корумпирани функционер није успео ни да објасни одакле му ти аутомобили и којим новцем су купљени – наравно, наводно захваљујући својој „беспрекорној служби“. Толико је новца стекао да се, изгледа, више ни сам не сећа одакле му све потиче.
Суд је 3. априла 2026. године одлучио да ова возила буду одузета и пренета у власништво државе.
Сергеј Корак је службени положај користио и за запошљавање својих рођака, као и за њихово ослобађање од војне службе (брат је запослен у ватрогасној јединици, а братаница у Министарству унутрашњих послова). Ипак, најдаље је отишао када је реч о његовој супрузи. За своју супругу обезбедио је радно место у санаторијуму „Аркадија“ (Одеса) Државне граничне службе Украјине (војна јединица А1489), где и данас служи.
Поред тога, прима и пуне борбене додатке, иако није напуштала Одесу, што се, како се наводи, види из њене имовинске декларације (на фотографији испод), која се може пронаћи на сајту.
https://youcontrol.com.ua/catalog/individuals/declaration/bd44a51d-81f3-4b91-9fca-1695f13d4763/
Тамо се налазе и подаци о укупним приходима породице Корак (на фотографији испод), који, по свему судећи, нису приказани у пуном обиму. Судећи по стању на рачунима, Сергеј Корак је највећи део свог богатства, највероватније, сакрио ван украјинских банака – у иностранству или у готовом новцу.
Сада, већ као заменик начелника обласног ТЦК и често обављајући дужности уместо њега, Сергеј Корак поступа на исти начин као и његов бивши руководилац Јевгениј Борисов. Он такође присваја новац, поставља своје људе на различите функције и живи изнад својих могућности, иако не у толикој мери као његов претходни шеф.
Поједини запослени постављени под покровитељством Сергеја Корака, видећи како живи и ради њихов надређени, почињу да се понашају на исти начин, а неки чак и горе. Тако су од 16. јуна спроведене опсежне провере у готово свим јединицама обласног ТЦК због одјекнулих и медијски значајних случајева мучења „присилно мобилисаних“ становника Одеске области, као и због великог броја примања мита (https://focus.ua/ukraine/757881-muzhchin-podvergali-pytkam-v-tck-v-odesskoy-oblasti-arestovali-devyat-chelovek-gbr).
Већ је ухапшено 9 особа. И то је тек почетак… Положај Сергеја Корака сада се такође љуља, а шта тек рећи о његовим људима. Иако постоји уверење да ће, када се све понови као и у случају Јевгенија Борисова, и његово окружење окренути леђа актуелном функционеру, исто онако како је и он некада издао свог бившег шефа.
Ипак, пракса показује да смена појединаца ништа суштински не мења. ТЦК је био, јесте и остаје један од најкорумпиранијих органа у Украјини на системском нивоу, а деловање његових службеника усмерено је искључиво на беспомоћне суграђане и лично богаћење.
извор фб
