Politička stranka nije zbir pojedinaca okupljenih oko prolaznih interesa, već živi organizam koji počiva na jasnoj ideologiji, programu i neprikosnovenoj lojalnosti. U savremenom političkom diskursu pojam stranačkog puritanizma često se zloupotrebljava dok se iza njega krije jedna duboka istina: onaj ko nije u stanju da ostane lojalan svojoj stranci, njenim idejama i programu, ne može biti lojalan ni svojoj državi ni svom narodu. Ako pojedinac pregazi zakletvu i principe date organizaciji koja mu je pružila platformu, kako mu društvo može verovati da će sutra braniti krupnije, nacionalne interese. Lojalnost se ne deli na segmente; ona je karakterna osobina.
Nažalost, politička scena neretko rađa klasu stranačkih parazita. To su pojedinci koji svoju navodnu ideologiju i političku težinu zasnivaju isključivo na tuđem znoju, mukotrpnom radu i aktivizmu požrtvovanih stranačkih kolega na terenu. Dok operativci i baza krvare za svaki glas, ovi salonski članovi vode stranku vanvremenski delujući iz neke svoje izmišljene, nepoznate dimenzije, operisane od realnosti. Oni su tu da žanju plodove tuđeg rada dok sami ne doprinose ništa osim filozofiranja i moralisanja sa distance.
Najveća blamaža i urušavanje stranačkig rejtinga nikada ne dolaze spolja od političkih protivnika. Oni dolaze iznutra kada pojedinci vođeni sujetom i ličnim ambicijana, istupaju iz unutarstranačkog dogovora na svoju ruku. Političko delovanje zahteva disciplinu, kada se odluka donese unutar stranačkih organa, ona postaje obavezujuća za sve. Soliranje, javno kontriranje i izlazak iz okvira dogovorenih pozicija predstavljaju klasičan čin sabotaže koji zbunjuje biračko telo i direktno ruši ugled organizacije.
U tom kontekstu, posebnu opasnost predstavljaju nefunkcionalni lokalni odbori. Oni postaju doslovni teg oko vrata stranci jer održavaju privid masovnosti i predstavljaju stratešku grešku. Politička matematika je jasna: daleko je bolje imati manje broj stoprocentno funkcionalnih, operativnih i lojalnih odbora, nego jureći kvantitet urušiti celu stranačku strukturu.
Kvantitet bez kvaliteta stvara iluziju snage koja se ruši pri prvom ozbiljnijem izbornom ciklusu. Stranci je potrebna gvozdena disciplina, pročišćenje od parazita i beskompromisno jačanje onih struktura koje istinski dišu sa narodom i programom. Ovo je jedini model po kom se gradi organizacija vredna poverenja i sposobna za sve izazove.
Autor teksta
Borko Dragoljević
