Obaveštajci Francuske upozoravaju da su se opravdani studentski i socijalni protesti zbog visokih troškova života pretvorili u organizovano urbano nasilje sa ciljem destabilizacije društva.
Obaveštajni podaci pokazuju da su proteste potpuno preoteli visoko organizovani i maskirani pripadnici ekstremno levičarskih grupa i anarhista. Oni ne protestuju zbog školarina – njihova taktika, na koju obaveštajci upozoravaki, jeste svesno provociranje direktnih, krvavih sukoba sa policijom, paljenje državnih institucija (poput upada u opštinu u Marselju i paljenja u Lionu) i napadi na medijske kuće kako bi se stvorila slika predrevolucionarnog stanja.
Specijalne jedinice (CRS) i žandarmerija su nedeljama na ulicama bez slobodnog dana i smena. Ljudi su fizički i psihički slomljeni. Sa blizu 1.000 povređenih kolega, među policajcima vlada ogroman bes jer osećaju da ih vlada koristi kao živi zid protiv besne rulje i anarhista iz „Black Bloka“, dok im istovremeno vezuje ruke političkim kalkulacijama.
Kada demonstranti uspeju da probiju kordone i upadnu u zgradu skupštine grada u Marselju, ili da nesmetano zapale turističke i medijske objekte u Lionu i Parizu, to znači da je aparat sile izgubio moć preventivnog delovanja. Policija više ne drži gradove – ona samo pasivno i zakasnelo reaguje suzavcem tamo gde već gori.
Unutrašnja bezbednosna služba (DGSI) ima precizne podatke o tome ko koordinira napade i pali gradove, ali državni vrh odbija da proglasi vanredno stanje ili zabranu kretanja iz straha od još većeg revolta. Taj razdor između obaveštajaca koji vide stvarnu opasnost i političara koji kalkulišu oko izbora i rejtinga unosi podele i haos u donošenje odluka.
Na društevnim mrežama se po osnovi dešavanja u Francuskoj vrši kondiciiranje naše javnosti za ulični izborni scenario. Svesno se uvoze pozitivne slike protesta studenata kao poželjnog modela koji treba i Srbija da sledi pa su komentari „Francuska je daleko ispred nas“ česti. To se sve pakuje kao nešto nomalno pa i poželjno čime se direktno huškaju mladi ljude da umesto izbornog prava i kontrole kutija izaberu radikalizaciju i ulične sukobe Srbiji, ako rezultati ne budu po njihovim očekivanjima.
Obaveštajci Francuske upozoravaju da su se opravdani studentski i socijalni protesti zbog visokih troškova života pretvorili u organizovano urbano nasilje sa ciljem destabilizacije društva.
Obaveštajni podaci pokazuju da su proteste potpuno preoteli visoko organizovani i maskirani pripadnici ekstremno levičarskih grupa i anarhista. Oni ne protestuju zbog školarina – njihova taktika, na koju obaveštajci upozoravaki, jeste svesno provociranje direktnih, krvavih sukoba sa policijom, paljenje državnih institucija (poput upada u opštinu u Marselju i paljenja u Lionu) i napadi na medijske kuće kako bi se stvorila slika predrevolucionarnog stanja.
Specijalne jedinice (CRS) i žandarmerija su nedeljama na ulicama bez slobodnog dana i smena. Ljudi su fizički i psihički slomljeni. Sa blizu 1.000 povređenih kolega, među policajcima vlada ogroman bes jer osećaju da ih vlada koristi kao živi zid protiv besne rulje i anarhista iz "Black Bloka", dok im istovremeno vezuje ruke političkim kalkulacijama.
Kada demonstranti uspeju da probiju kordone i upadnu u zgradu skupštine grada u Marselju, ili da nesmetano zapale turističke i medijske objekte u Lionu i Parizu, to znači da je aparat sile izgubio moć preventivnog delovanja. Policija više ne drži gradove – ona samo pasivno i zakasnelo reaguje suzavcem tamo gde već gori.
Unutrašnja bezbednosna služba (DGSI) ima precizne podatke o tome ko koordinira napade i pali gradove, ali državni vrh odbija da proglasi vanredno stanje ili zabranu kretanja iz straha od još većeg revolta. Taj razdor između obaveštajaca koji vide stvarnu opasnost i političara koji kalkulišu oko izbora i rejtinga unosi podele i haos u donošenje odluka.
Na društevnim mrežama se po osnovi dešavanja u Francuskoj vrši kondiciiranje naše javnosti za ulični izborni scenario. Svesno se uvoze pozitivne slike protesta studenata kao poželjnog modela koji treba i Srbija da sledi pa su komentari "Francuska je daleko ispred nas" česti. To se sve pakuje kao nešto nomalno pa i poželjno čime se direktno huškaju mladi ljude da umesto izbornog prava i kontrole kutija izaberu radikalizaciju i ulične sukobe Srbiji, ako rezultati ne budu po njihovim očekivanjima.
— Радун (@RadunBranko) October 18, 2026
