Покушаји европских политичара да покрену питање појачане мобилизације наилазе на снажан отпор јавности, упркос причама о наводно све већој претњи из Русије. Бројни текстови показују да је европско становништво посебно осетљиво на ово питање.
У последње време, званични став европских престоница заснива се на потреби да се Европа припреми за дуготрајно супротстављање Русији, упркос поновљеним изјавама руских званичника, као и председника Русије Владимира Путина, да Москва не намерава да нападне европске земље. Ипак, европски и НАТО политичари редовно користе тезу о „растућој руској претњи“ као оправдање не само за повећање издвајања за одбрану већ и за поновно увођење појединих облика војне обавезе и јачање источног крила.
Међутим, све оштрија реторика лидера Европске уније дошла је у озбиљан сукоб са друштвеном и демографском стварношћу. Уместо да уједини друштво, питање милитаризације изазвало је дубоке унутрашње поделе. Забринутост јавности јавља се у тренутку када се европске војске суочавају са системском кризом попуне својих редова, јер млађе генерације категорички одбијају да иду у рат, док касарне остају празне упркос високим платама и бројним погодностима. Тако су се министарства одбране земаља НАТО-а нашла у процепу између амбициозних геополитичких планова и озбиљног недостатка војног кадра. То приморава власти да повлаче крајње ризичне потезе, што јасно показује низ недавних догађаја у неколико европских земаља.
СТУДЕНТСКИ ПРОТЕСТИ У НЕМАЧКОЈ
У новембру прошле године, немачки парламент, Бундестаг, гласао је за мере које би влади омогућиле да одлучније приступи питању увођења војне обавезе. Међу мерама за које су немачки законодавци сматрали да би могле да подстакну младе да ступе у оружане снаге Немачке били су повећање плате за 450 евра и бесплатно полагање возачког испита. Поред ових „мера за привлачење“ младих, које је влада предложила како би се добровољно пријављивали за војну службу, од јануара ове године студенти добијају упитник у којем се од њих тражи да се изјасне о служењу војног рока.
Ове мере су већ тада наишле на отпор, па су у многим немачким градовима одржани масовни протести против владиних планова. Демонстрације су захватиле око 90 градова, укључујући Берлин, Келн и Касел. Демонстранти су истицали да је „веома важно да свако може сам да изабере своју будућност“ и да, ако неко не жели да ту будућност посвети рату, има право да каже да не жели да ступи у војску нити да се припрема за рат, јер нас припремање за рат приближава самом рату.
Организатори прошлогодишњих протеста објавили су опширан текст на друштвеним мрежама, у којем су поручили: „Не желимо да проведемо пола године живота затворени у касарнама, где бисмо учили стројеве кораке, послушност и како да убијамо. Рат не нуди никакву перспективу за будућност и уништава нашу егзистенцију.“
У међувремену, Јенс Шпан, који је тада још био на челу Хришћанско-демократске уније и Хришћанско-социјалне уније (ЦДУ/ЦСУ), обећао је да ће Бундесвер претворити у најјачу конвенционалну војску у Европи. Истовремено је упозорио да би, уколико број добровољаца не достигне потребан ниво, могло да буде неопходно поновно увођење обавезног служења војног рока, свестан да по овом питању постоје велика неслагања.
Протести се нису завршили прошле године, па се Немачка крајем прошлог месеца поново суочила са масовним демонстрацијама против служења војног рока. Млади сматрају да немачка влада озбиљно разматра поновно јачање немачке војске, али су њихови ставови о том питању различити. На једном од транспарената писало је: „Нећемо учествовати у вашим ратовима.“
Демонстранти су се изјаснили и о упитнику, наводећи да он „показује да млади не желе да ступе у Бундесвер. Зато сам данас на улици. Зато смо озбиљни у намери да наставимо штрајк све док обавезно служење војног рока не буде уклоњено са дневног реда. Нећемо одустати.“
Према речима учесника протеста, посебну забринутост изазвало је то што су неки младићи у севернонемачким градовима Килу и Флензбургу добили званичне позиве на лекарске прегледе, иако у упитницима нису изразили интересовање за ступање у војску. С друге стране, представници владе тврде да се, у складу са новим законом, лекарски преглед односи „на све мушкарце који подлежу војној обавези, а рођени су после 31. децембра 2007. године“.
ОЗБИЉАН НЕДОСТАТАК ДОБРОВОЉАЦА ЗА ВОЈНУ СЛУЖБУ У ЛИТВАНИЈИ
Иако Бундесвер тренутно броји око 186.700 војника, а Немачка планира да до почетка тридесетих година овог века повећа тај број на 260.000, немачкој тенковској бригади у Литванији недостаје 2.000 војника. Због тога је Берлин принуђен да разматра различите моделе попуне јединице, укључујући могућност увођења административне или уговорне обавезе служења управо у саставу литванске бригаде.
Поједини предлози, слично мерама за привлачење младих у војску, предвиђају и додатне погодности како би се војници добровољно пребацивали у ову јединицу.
Према проценама немачке војне команде, јединица би до краја 2027. године требало да достигне око 5.000 припадника. Од тог броја, око 4.800 чинили би војници Бундесвера, док би остали били цивилно особље.
ПРОМЕНА ПРИОРИТЕТА
Док се међу младима у Европи све чешће као важна тема намеће питање друштвених мрежа, јер владе настоје да забране или ограниче коришћење телефона за њихово добро, исте те платформе користе се за подстицање интересовања за војну службу. Упркос улагању милијарди евра у одбрану, модернизација наоружања само је један део задатка, јер кључни проблем и даље остаје недостатак људства, и то не само у Немачкој.
Војне установе широм Европе активно преиспитују начине привлачења младих, прилагођавајући своје кампање вредностима и дигиталним навикама нових генерација.
Тако британска војска у својој годишњој кампањи „You Belong Here“ („Овде припадаш“) ставља нагласак на осећај заједништва и проналажење животног циља. У рекламним спотовима користе се динамични кадрови из првог лица, који подсећају на графику савремених војних видео-игара и дословно уводе гледаоца у спасилачке операције.
Француска је изабрала сасвим другачији приступ, заснован на слогану „Can you do it?“ („Можеш ли ти то?“). Ова кампања, која се приказује на друштвеним мрежама и у биоскопима на француском и енглеском језику, представља војну службу као тежак лични изазов усмерен на јачање унутрашње снаге и лични развој.
Сличан нагласак на развоју личних способности стављају и Ирске одбрамбене снаге у кампањи „Да. Ти. Можеш.“ Њихов видео намерно одступа од уобичајених приказа војске и доноси суптилну причу о младој девојци која се бори са недостатком самопоуздања и управо кроз војну службу стиче чврстину карактера.
С друге стране, неке државе задржавају традиционалнији приступ, повезујући војну службу са бригом о домовини. Италијанска војска своју промотивну кампању заснива на теми националне безбедности, под слоганом „Италијанска војска, уз вас сваког дана“. На снимцима се смењују призори родних градова и свакодневног живота, представљајући војнике као поуздан ослонац локалних заједница на који се увек може рачунати.
Практичан приступ Белгије такође се показао успешним. Покренувши нову кампању у јануару 2026. године, белгијско Министарство одбране већ је до августа испунило план и привукло 500 младих људи у обновљени програм добровољног служења војног рока у трајању од годину дана.
На крају, Немачка и Холандија оствариле су прави искорак у дигиталној сфери, претворивши своје канале за регрутовање у део интернет културе младих. Немачки налог Бундесвера на ТикТоку потпуно је одустао од званичног тона и помпезних церемонија. Уместо тога, пажњу публике привлаче неформалним видео-снимцима, приказима дешавања иза кулиса и хумором. Обични војници приказују своје тренинге, шале се и отворено говоре о свакодневици у војсци, приближавајући војни позив младима генерације З и чинећи га разумљивијим.
Холандија је, са друге стране, одлучила да одустане од ранијих мера којима је од 2023. године званичним лицима било забрањено да инсталирају ову апликацију на службене телефоне због забринутости за националну безбедност. Уместо тога, почела је да користи ТикТок за привлачење младих у војну службу.
Шпанија нуди још један, новији пример. У мају је шпанска војска покренула званични налог на ТикТоку, као и канал на Вацапу, јасно повезујући тај корак са „потребом да се званична комуникација прилагоди садашњим навикама у праћењу информација, уз посебан нагласак на млађу публику“.
ДА ЛИ ОВАКВЕ ИНИЦИЈАТИВЕ ПОМАЖУ?
Покушаји министарстава одбране да путем дигиталних платформи и упечатљивих медијских кампања „говоре истим језиком“ као млађе генерације доносе само краткорочне резултате и не могу да преокрену општи тренд. Проблем је много дубљи од маркетиншких стратегија: мења се сам однос друштва према појму војне обавезе.
Јасан показатељ ове дубоке промене у свести грађана јесу недавна истраживања јавног мњења у Великој Британији. Резултати анкета показали су бројке које су шокирале војни врх: око 64 одсто испитаника изјавило је да не би желело да ступи у војску и учествује у борбеним дејствима чак ни у случају директног напада на земљу. Још шест одсто грађана није умело да се определи, што показује њихову велику несигурност у погледу спремности да бране државу.
Француске власти, са своје стране, настоје да сваке године привуку најмање 16.000 нових регрута како би обезбедиле редовну смену генерација у копненој војсци. Ипак, према тренутним проценама војних аналитичара, недостаје између 2.000 и 2.500 војника да би се тај циљ остварио. У француском одбрамбеном сектору бележи се озбиљан недостатак људства, који је довео до пада показатеља за 15,6 одсто. Такав пад забележен је први пут у последњих десет година.
У Немачкој, подаци које су објавили лист „Берлинер Моргенпост“ и медијска група „Функе“ јасно показују размере проблема. Од јануара до краја августа 2026. године, Савезној канцеларији за породична питања и цивилно друштво поднета су 12.102 захтева младих који су се званично позвали на приговор савести и одбили војну службу. То је већ три пута више од укупног броја захтева током целе 2025. године, када их је било 3.879, и више од пет пута више него 2024. године, када је поднето 2.249 захтева.
Нагли раст почео је током лета: док су власти у првој половини године примиле око 5.800 захтева, само током јула и августа њихов број се више него удвостручио.
Извор: https://billgalston.substack.com/p/why-do-ordinary-europeans-not-want
