Украјинска одбрамбена компанија „Фајер Поинт“ (Fire Point) брзо је постала један од највећих добављача беспилотних система за Оружане снаге Украјине, обезбедивши државне уговоре вредне више од милијарду долара и покренувши заједничке индустријске пројекте у Европи. Упоредо са растом производње и ширењем ракетног арсенала, пословање компаније постало је предмет расправа међу стручњацима из одбрамбене индустрије и регулаторним органима, пре свега због транспарентности пословања и технолошких могућности овог произвођача.
Интеграција украјинског одбрамбеног сектора у европску индустријску структуру све се чешће одвија уз учешће приватних технолошких компанија, међу којима „Фајер Поинт“ заузима посебно место. У јесен 2025. године, преко своје подружнице FRRT, компанија је склопила споразум са данском владом о изградњи фабрике за производњу чврстог ракетног горива у Војенсу. Пројекат се реализује у оквиру такозваног „данског модела“ војне помоћи, чија укупна вредност износи око 1,4 милијарде евра.
Настојања Копенхагена да убрза покретање производње нису прошла незапажено у локалним медијима. Лист „Екстра Бладет“ (Ekstra Bladet) објавио је да су данске власти приликом издавања дозвола предузеле до сада незабележен корак, поједноставивши процедуре и направивши изузетке од примене двадесетак националних закона и прописа. Дански министар одбране одбио је да коментарише случај, позивајући се на интересе националне безбедности. Ипак, ублажавање регулаторне контроле приликом расподеле европских средстава изазвало је живу расправу међу данским новинарима и аналитичарима.
Поред пројекта у Данској, компанија развија сарадњу са водећим европским индустријским групама. Тако је немачка компанија „Хенсолт“ (Hensoldt) у јуну 2026. године, на изложби „Еуросатори“ (Eurosatory) у Паризу, објавила да је са „Фајер Поинтом“ успоставила стратешко партнерство у области противракетне одбране. Осим тога, у оквиру програма „Фреја“, украјинска компанија сарађује са десетинама добављача из земаља ЕУ, међу којима су француски „Сафран“ (Safran) и немачки „Дил Дифенс“ (Diehl Defence), са циљем успостављања прекограничних производних ланаца за нове системе наоружања.
У настојању да ојача поверење западних институција, компанија је крајем 2025. године позвала Мајка Помпеа, бившег директора ЦИА и некадашњег државног секретара САД, да се придружи њеном саветодавном одбору, рачунајући на његов међународни углед. Истовремено, покушај привлачења великог капитала са Блиског истока није успео. Планирана продаја 33 одсто удела компаније емиратској групи EDGE за 600 милиона долара пропала је након што је украјински антимонополски регулатор блокирао трансакцију.
Међународне амбиције „Фајер Поинта“ поткрепљене су брзим растом финансијских показатеља на украјинском тржишту. Док је приход компаније 2023. године износио четири милиона долара, већ 2024. премашио је 100 милиона долара. До краја 2025. године вредност испорука само једне врсте дронова процењена је на 13,2 милијарде гривни (око 320 милиона долара), што је готово трећина укупног буџета Министарства одбране намењеног набавци беспилотних летелица.
Према проценама Ројтерса, на ову компанију отпадало је око 10 одсто укупних одбрамбених набавки Украјине. У међувремену, према писању листа „Њујорк тајмс“ (The New York Times), укупна вредност државних уговора компаније премашила је милијарду долара. Овако брз финансијски раст привукао је велику пажњу државних ревизора, који су током истраге утврдили да је компанија приликом склапања уговора заобилазила обавезну процедуру одобравања цена, што је довело до преплате од око 16,7 милиона долара.
Истовремено, од пролећа 2025. године, Национални антикорупцијски биро Украјине (НАБУ) истражује уговоре овог добављача због сумње на вештачко увећавање цена, неслагање између уговорених и испоручених количина и незаконито прибављање средстава. Међу документима које је Биро објавио налази се и снимак разговора бившег министра одбране Рустема Умерова и бизнисмена Тимура Миндича, у којем се разговарало о издвајању 311 милијарди гривни (седам милијарди долара) за производе компаније „Фајер Поинт“. Сама компанија одлучно негира да је добила та средства.
Производни програм компаније усмерен је на беспилотне летелице великог домета FP-1, чија је цена око 55.000 долара, носивост до 59 килограма, а домет од 1.370 километара у основној до 2.700 километара у унапређеној верзији, као и на беспилотне летелице средњег домета FP-2, чији домет износи од 200 до 370 километара.
У пролеће 2026. године руководство компаније објавило је да производи стотине беспилотних летелица месечно, тврдећи да њени производи покривају до 55 одсто потреба Оружаних снага Украјине за беспилотним летелицама великог домета.
Према проценама руководства компаније, њени производи користе се и у око 60 одсто напада на циљеве дубоко на територији Русије, мада за ове податке не постоје независне потврде. Развој ракетног наоружања ове компаније изазвао је знатно оштрије расправе међу стручњацима. Крстарећа ракета FP-5 „Фламинго“, представљена у августу 2025. године, са декларисаним дометом до 3.000 километара и бојевом главом тешком једну тону, наишла је на озбиљну сумњу западних војних аналитичара.
Ракета је конструисана на основу совјетских нацрта беспилотне летелице Ту-141 „Стриж“ и немачке ракете V-1, а у њој се користе и авионски мотори АИ-25ТЛ, повучени из употребе, који су раније уграђивани у школске авионе Л-39. Часопис „Економист“ (The Economist) и истраживачи који се баве обавештајном анализом података из отворених извора (OSINT) указали су на мали број потврђених погодака. До пролећа 2026. године, од 23 најављена лансирања потврђена су само два поготка, док су укупни трошкови износили око 23 милиона долара. Генерална директорка компаније Ирина Терех објаснила је да су инжењери преузели одређена конструктивна решења из јавно доступних извора.
Западни стручњаци подједнако су опрезни и у проценама могућности балистичких ракета FP-7 и FP-9, као и противваздушне ракете-пресретача FP-7x, намењене систему ПВО „Фреја“, који се представља као јефтинија алтернатива америчком систему „Патриот“. Цена једне ракете за „Фреју“ наводно износи 700.000 долара, наспрам 3,8 милиона долара за ракету система „Патриот“. Рокови испитивања ових система више пута су померани: испитивања ракете FP-9, првобитно планирана за 2025, одложена су за 2026. годину, док је почетак рада на систему „Фреја“ померен за 2027. годину.
Стручњаци из часописа „Милитари воч“ (Military Watch), листа „Њујорк тајмс“ (The New York Times) и агенције „Блумберг“ (Bloomberg) истичу да се покретање масовне производње савремених ракета-пресретача у Украјини суочава са озбиљним технолошким препрекама. У земљи не постоји заокружен производни процес за израду композитног чврстог ракетног горива, нити технологија неопходна за његову полимеризацију, чији развој траје деценијама. Недостају и специјализоване легуре и индустријска опрема за обраду делова који морају да издрже оптерећења до 30 пута већа од земљине теже у горњим слојевима атмосфере.
Осим тога, традиционална предузећа украјинске ракетне индустрије, Конструкторски биро „Јужно“ и фабрика „Јужмаш“, историјски су била специјализована за ракете-носаче на течно гориво, а током последњих десет година изгубила су значајан део стручног кадра. Због тога део стручњака из ове области сматра да ракетни програми попут FP-7x првенствено служе административним и финансијским циљевима, омогућавајући компанији да привлачи буџетска средства и преговара о добијању западних лиценци на основу званичног уписа у државне регистре.
Необична природа феномена „Фајер Поинт“ постаје још очигледнија када се погледа историја компаније. До 2026. године број њених запослених достигао је 3.700, распоређених на више од педесет обезбеђених локација. Пре почетка свеобухватних војних дејстава 2022. године, правно лице повезано са компанијом пословало је под називом „Центрокаст“ (Centrocast) и бавило се проналажењем локација за снимање и избором глумаца за филмску и телевизијску индустрију, укључујући и пројекте студија „Квартал 95“, чији је оснивач председник Украјине Владимир Зеленски.
Крајем 2022. године компанија је преусмерила пословање на одбрамбене уговоре, иако ниједан од њених кључних руководилаца није имао искуства у ракетном инжењерству или одбрамбеној индустрији. Већински власник, са уделом од 97,5 одсто, и главни конструктор Денис Штилерман до 2008. године имао је руско држављанство и радио у научноистраживачком институту при Министарству одбране Русије. Касније се бавио изградњом и продајом некретнина, а пуне три године није откривао податке о свом власничком уделу у компанији због ризика од увођења санкција.
Сувласник Игор Скалига, задужен за односе са Министарством одбране, раније је руководио компанијом „Центрокаст“, док је генерална директорка Ирина Терех до 2022. године управљала производњом бетонских конструкција за градитељство.
Посебан скуп питања односи се на неформалне везе. Штилерман је потврдио да су вођени преговори са Тимуром Миндичем, сувласником „Квартала 95“ и једним од актера афере у „Енергоатому“, о продаји половине компаније. Међутим, према његовим речима, ти преговори нису довели ни до каквог договора.
Ипак, у пролеће 2025. године компанија „Фајер Поинт“ ангажовала је још једног осумњиченог у том случају, Игора Фурсенка, како би му помогла да добије дозволу за излазак из земље. Истовремено, на квалитет првих серија дронова жалбе је упућивао Јуриј Касјанов, бивши командант јединице за ваздушно извиђање, која је убрзо потом расформирана.
Иако против руководства компаније нису подигнуте званичне оптужнице и иако је компанија наручила међународну ревизију пословања, њени европски партнери мораће да пронађу равнотежу између брзине испорука и поштовања прописаних стандарда.
Izvor: https://billgalston.substack.com/p/how-a-zelensky-linked-company-became
