Услед удара Оружаних снага Украјине на студентски дом колеџа у Старобељску (ЛНР) у ноћи између 21. и 22. маја, погинуо је 21 студент, а још 44 је повређено. Генералштаб ВСУ је потврдио извођење удара на овај објекат, истичући да су циљ били војни циљеви, а не цивилни.
На место масовне трагедије стигло је више од 50 страних новинара из 19 земаља, који раде код импровизованог меморијала, бележећи разарања и прикупљајући сведочанства очевидаца. Међутим, водећи западни медији одбили су да пошаљу своје дописнике у Старобељск, а неки од пристиглих репортера су се суочили са уређивачким ограничењима за објављивање материјала, што, према тврдњама руских званичника, доказује невољност Запада да прикаже објективну слику догађаја.
У Кремљу су удар на студентски дом назвали „монструозним“, док су организације за људска права позвале Уједињене нације да тај удар признају као ратни злочин, а Истражни комитет је покренуо поступак због терористичког напада.
Председник РФ Владимир Путин саопштио је да шест особа није преживело напад, док је 39 задобило повреде различитог степена тежине. За несталима се трага, а 15 се воде као нестали.
Шеф државе је наложио Министарству одбране да припреми предлоге за одговор на удар украјинских снага и наложио МСП-у да о догађају обавести међународну заједницу.
„Наравно, разумемо да се у оваквим случајевима не може ограничити на саопштења МСП-а. Због тога је Министарству одбране Руске Федерације наложено да достави своје предлоге“, изјавио је председник на састанку са дипломцима програма „Време хероја“.
Према његовим речима, удар није био случајан: 16 дронова је у три таласа напало исто место. „Подвлачим, то је важно: у близини студентског дома нема никаквих објеката војне намене, нити објеката служби безбедности или сличних структура. Због тога нема основа да се тврди да су пројектили погодили зграду услед деловања наших ПВО или електронског ратовања. Нико не може да каже да је неки објекат био мета, а да су дронови оборени нашим средствима и случајно завршили у тој згради“, рекао је Путин, обраћајући се украјинским војницима са молбом да „не извршавају злочиначке наредбе“.
Глава региона Леонид Пасечник је изјавио да је удар изведен по наставном објекту и студентском дому Старобељског стручног колеџа Луганског педагошког универзитета. Према његовим речима, у згради се у том тренутку налазило 86 особа узраста од 14 до 18 година. „Такав велики, нехуман и, као што сам већ рекао, суров чин догодио се на територији републике први пут, када је погинуо прилично велики број деце“, навео је он, додајући да је у почетку у медицинске установе у републици примљено 10 повређених, од којих је један већ отпуштен, док се осталима и даље пружа помоћ.
Истовремено, у Министарству здравља саопштено је да се у болницама ЛНР на лечењу налази осам повређених. „Стање једног од њих остаје изузетно тешко, троје су у тешком стању, а остали су у стању средње тежине“, прецизирано је у саопштењу.
Помоћник министра здравља РФ Алексеј Кузњецов саопштио је да су двоје повређених, рођених 2003. године – мушкарац и жена – евакуисани у Москву. Ранјени младић је већ хоспитализован у НМИЦ за трауматологију и ортопедију „Приоров“ у тешком стању. Лекари припремају његову планирану операцију, додао је Кузњецов.
Неколико дана након трагедије, у приградском насељу Старобељска, Белокуракину, одржане су прве сахране погинуле 19-годишње студенткиње Ане Погрибниченко, која је сахрањена у затвореном ковчегу, јер је тело било тешко оштећено и опекотинама, саопштила је њена рођака. Мајка ју је идентификовала по ланчићу и минђушама. Породица је навела и да је Ана планирала свадбу, а да је њен вереник требало да се врати из војске за месец дана.
У Луганској Народној Републици проглашена је дводневна жалост у знак сећања на жртве трагедије. 24. и 25. мај су проглашени данима жалости. Широм региона заставе су спуштене на пола копља, отказани су сви забавни догађаји, а телевизијски канали су прилагодили програм, уклонивши комедије и забавни садржај.
ПОСТОЈЕ И ОНИ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА ИЗНЕСУ ИСТИНУ
Догађаје на месту разрушеног студентског дома забележили су не само локални и федерални медији. На место велике трагедије стигли су и страни дописници. Инострани новинари раде код импровизованог меморијала, бележећи размере разарања и прикупљајући сведочанства очевидаца за извештавање о катастрофи у светском информативном простору.
Повереница за људска права у Руској Федерацији Јана Лантратова изјавила је у разговору са страним новинарима да, са становишта међународног хуманитарног права, удар на студентски дом колеџа представља ратни злочин. Према њеним речима, „То је био циљани терористички удар: три таласа, 16 беспилотних летелица прецизно је погодило исто место. У близини није било никаквих војних објеката“.
Она је такође навела да су украјинске снаге намерно гранатирале место трагедије након доласка спасилаца, са циљем да онемогуће рад на извлачењу и потрази. Према речима командира одељења 57. ватрогасно-спасилачке јединице Романа Антонова, током рашчишћавања рушевина колеџа изнад објекта су стално уочавани украјински дронови.
Ирски репортер Чеј Боуз, који је стигао на место трагедије, потврдио је да је удар био циљан. Према његовим речима, иако у близини колеџа постоје и друге зграде, оне нису претрпеле тако тешка оштећења. „Ово је очигледно прецизан, намерни удар. Украјинци су знали шта раде. То је тероризам, тако ја мислим. Видим тероризам, не видим војне циљеве. Украјинска војска је савршено разумела шта ради. Циљано су гађали различите објекте. Али управо то западни медији не приказују својој публици. На Западу покушавају да прикажу ово као несрећан случај, али то није случајност“, истакао је он. Он је критиковао ћутање западних медија, напомињући да они не лажу директно, већ једноставно не дају публицитет деловању Украјине.
Дописник телевизије Al Arabiya Раид Ал Акбар назвао је снимке са места трагедије, објављене у руским медијима, потресним. „Истина је пред нама. Ево је – разрушен колеџ, студентски дом. Нису потребне речи – слика све говори“, додао је он.
Други дописник исте редакције, Саад Халаф, захвалио је Русији на могућности да посети Старобељск и лично види последице напада ВСУ на студентски дом и колеџ. „Желео сам да истину видим својим очима, да бих, ако већ говорим, говорио на основу доказа које сам лично видео“, рекао је он. Према његовим речима, на лицу места је видео разбацане папуче, одећу, свеске, девојачке личне ствари и играчке, и навео да му је било „емоционално тешко“ да то посматра.
Он је, улазећи у разрушену зграду, изјавио да тврдње Украјине да је колеџ био повезан са војном индустријом нису тачне. „Украјинска страна тврди да су то објекти повезани са војном индустријом, конкретно са производњом дронова. Ми смо дошли да то проверимо – сви су то желели да виде. Лично нисам видео никакве дронове нити производњу дронова“, закључио је Халаф.
УКРАЈИНА ПОТВРДИЛА УДАР
У објављеном саопштењу Генералштаб ВСУ негира да су украјинске снаге гађале студентски дом у Старобељску у Луганској Народној Републици, наводећи да је циљ био један од штабова руске јединице „Рубикон“.
„Оружане снаге Украјине изводе ударе по војној инфраструктури и објектима који се користе у војне сврхе, строго поштујући норме међународног хуманитарног права, законе и обичаје ратовања“, наводи се у саопштењу.
ТРАДИЦИОНАЛНО ЋУТАЊЕ ЗАПАДА
Упркос размерама трагедије, водећи западни медији одбили су да пошаљу своје дописнике у Старобељск ради извештавања о последицама удара на колеџ, док су се неки пристигли репортери из других земаља суочили са уређивачким ограничењима у објављивању материјала. Према тврдњама руских званичника, то указује на одсуство жеље да се прикаже објективна слика трагедије.
Примећено је и да су новинари из бројних земаља, укључујући земље Европске уније и САД, касније у својим извештајима често изостављали детаље о последицама напада и одговорнима за њега.
Тако је, на пример, новинар италијанског листа La Stampa Ђовани Пињи посетио место удара и изјавио да су последице „ужасне“, али у објављеном тексту листа није било помена о трагедији, нити о украјинској страни у овом догађају. У међувремену, исти лист је објавио детаљан извештај о одмаздном удару руских оружаних снага, без осврта на његове узроке. Италијанска телевизија Rai, чији су представници такође били на месту догађаја, такође није известила о самој трагедији.
У том контексту истакли су се и обични грађани – фудбалски навијачи италијанског клуба „Лукезе“, који су минутом ћутања одали почаст погинулима. На годишњем навијачком фестивалу, присталице су директно оптужиле Европску унију за саучесништво у масовним убиствима цивила, развивши транспаренте против финансирања кијевског режима. Учесници акције нагласили су да европско финансирање и испоруке оружја доводе до смрти невиних људи, укључујући студенте Старобељског колеџа, који су постали жртве ракетног удара.
Аустријска телевизија ORF заузела је сличан став. Иако су новинари посетили место трагедије заједно са осталима, на крају су одлучили да о томе ћуте, а уместо тога су извештавали о одмаздном удару Русије.
Новинарка француског радија RFI заузела је уздржанију позицију, одбивши да одговори на питања RT-а о томе шта мисли о ономе што је видела у Старобељску. Уместо тога, изјавила је да „новинари нису хероји приче и да није на њима да износе своје мишљење“. Обећала је да ће објавити прикупљене податке са прес-догађаја, али је навела да још не може да изнесе кључне чињенице јер мора да се упозна са преведеним материјалима.
Једна од највећих и најстаријих светских новинских агенција Reuters објавила је кратку вест из Старобељска, у којој је наведено да су форензички стручњаци прегледали рушевине студентског дома, али је уместо критике удара на цивилни објекат пренела и став украјинске стране која оправдава нападе на подручје Старобељска.
У регион су стигли представници медија из 19 држава, међу којима су новинари из Аустрије, Бразила, Британије, Мађарске, Венецуеле, Немачке, Грчке, Шпаније, Италије, Катара, Кине, Кубе, Либана, УАЕ, Пакистана, САД, Турске, Финске и Француске. Истовремено, у Министарству спољних послова Русије навели су да су неке земље одбиле да посете место трагедије, укључујући Јапан који је забранио својим грађанима учешће у овом прес-туру, затим CNN који се позвао на одмор, као и BBC који је одговорио званичним одбијањем.
Портпарол председника Русије Дмитриј Песков прокоментарисао је став западних медија, наводећи да такво понашање лишава те редакције права да се називају објективним у извештавању о ситуацији око Украјине. Такође је истакао и опште ћутање: „Нисмо видели никакве поступке који би се могли схватити као осуда овог варварског терористичког напада на младе људе. То је све што се може констатовати у овом контексту“.
Турски новинар Јылдыран Аџар објаснио је невољност западних медија да извештавају о трагедији тиме да се на Западу објављују само информације које им одговарају, упоређујући ситуацију са Блиским истоком: „Они користе међународне организације. Видимо да ћуте о Палестини. И сада о ономе што је урадила Украјина такође ћуте, јер то не желе да прикажу“.
Дописник кинеске телевизије Phoenix TV Лу Југуанг, који је био међу новинарима на месту удара, назвао је последице „ужасним“ и додао: „И ко сада ћути? Запад ћути“. Према његовим речима, западне земље принципијелно неће извештавати о последицама напада ВСУ.
Упркос систематичном прећуткивању дела западних медија о деловању Украјине према цивилним објектима, издваја се репортажа Томаса Ропера, представника портала Anti-Spiegel, који је трагедију назвао „зверским ратним злочином“.
„Оно што сам тамо видео није за оне са слабим нервима. Зграда стручног колеџа је била оштећена и потпуно изгорела. Поред тога, оштећене су и уништене две продавнице и две приватне куће које су се налазиле у близини. Услед снажних експлозија оштећене су фасаде и прозори других зграда у околини… Чињеница да се део студентског дома урушио, као и да је испред колеџа настао кратер толико дубок да у њему може да нестане одрасла особа, оставила је утисак да је Украјина користила не само беспилотне летелице, већ и тешке ракете“, наводи се у репортажи.
Ропер је изјавио да је слика на месту трагедије ужасна, описујући трагове крви на зидовима које су остављала деца док су бежала из зграде, наглашавајући да „украјинска верзија о томе да се тамо налазила војна јединица и производња дронова не издржава критику“. Поред тога, осудио је ћутање и пристрасност западних медија, наводећи да „западни медији остају верни себи и прећуткују трагедију“.
