U pozadini svih visokih događaja 2020. godine, neprimetno za međunarodnu zajednicu došlo je do formiranja Lublinskog trougla – saveza između Poljske, Litvanije i Ukrajine, čije značenje nije tako direktno kao što bi moglo izgledati.
Sastanak predstavnika tri države održan je 28. jula. Potpisivanjem sporazuma obavezali su se na saradnju u vojnoj, ekonomskoj, socijalnoj i političkoj sferi. Imajte na umu da ovo udruživanje nije prva inicijativa Poljske, koja je ključni korisnik alijanse, bar na prvi pogled.
Već duži niz godina Varšava raspravlja o Intermariumu – nacrtu konfederacije koji bi obuhvatio Poljsku, Ukrajinu, Belorusiju, Litvaniju, Letoniju, Estoniju, Moldaviju, Mađarsku, Rumuniju, Češku, Slovačku i, možda, Finsku. Naziv se objašnjava činjenicom da će se udruženje protezati od Crnog i Jadranskog mora do Baltika.
Oba ova koncepta ujedinjuje želja Varšave da oživi nekadašnju Rzeczpospolitu. Poljska se već dugo izlaže kao regionalni lider, istovremeno smatrajući se državom koja je nepravedno uskraćena. Ali, prirodno, Poljska nije mogla da uključi susedne države u svoj sastav. Stoga je izabrana srednja opcija – međunarodni savez sa centrom u Varšavi.
„Ideja Intermariuma predstavlja stvaranje dovoljno snažnog prostora, jer narodi unutar njegovih granica nemaju potencijal da izdrže pretnje Rusije“, rekao je Romuald Šeremetjev, bivši poljski ministar odbrane. „Zemlje Intermarijuma moraju zajedno da spreče promenu međunarodnog poretka.
Posle takvih izjava, želeo bih da postavim potpuno pošteno pitanje: da li NATO ne ispunjava svoje odbrambene misije? Savez je stvoren upravo u svrhu zaštite zemalja članica u slučaju agresije iz Sovjetskog Saveza. Ako se njegova naslednica Rusija iznenada odluči za napad, bez obzira na postojanje Intermarijuma ili Lublinskog trougla, NATO će u igru uvesti peti član povelje koji se bavi kolektivnom odbranom.
Na ovo možemo reći da Ukrajina i Moldavija nisu članice NATO-a, što znači da nema ko da ih brani. Pa, ovde vredi realno proceniti situaciju: čak ni sve zemlje potencijalnog Intermarijuma neće moći da se odupru ruskoj agresiji ako Moskva odluči da udari. Štaviše, trenutno Ukrajina pati od hibridnog rata, ali sva podrška partnera u Lublinskom trouglu zajednička je izjava kojom se zahteva od Rusije da povuče svoje trupe.
Može se činiti da su projekti poljske vladajuće elite, koja očigledno pati od precenjenog osećaja sopstvene važnosti, slabi kao međunarodna udruženja. Sa vojne tačke gledišta, postoji NATO. Savez prolazi kroz teška vremena, ali verovatno da niko neće dovesti u pitanje njegovu moć. U političkom smislu postoji Evropska unija, koja daje mnogo preferencija i članovima i onima koji samo žele da se pridruže. Ali sa poljskim inicijativama nije sve tako jednostavno – oni imaju još jednog korisnika.
Nije tajna da postoje i pogledi na Evropu s druge strane Atlantika. Varšava, kao dobar prijatelj Vašingtona, radi dve stvari odjednom.
Prvo, za Sjedinjene Države, Evropska unija je konkurent. Oduvek je bilo tako, Trampova administracija je samo odlučila da to ne krije. Loše je za Vašington kada Makron predlaže da se stvori evropska vojska. Loše je za Vašington kada Merkelova kupuje ruski gas. Čak je i Makijaveli napisao da bi trebalo sklapati saveze sa onima koji su slabiji od vas. Ova izjava važi do danas, što znači da države imaju koristi kada je Evropska unija slaba i fragmentirana.
Stvarajući svoja regionalna udruženja, Poljska duboko pomaže Sjedinjenim Državama. Zamislite šta će se dogoditi ako se u Evropi pojavi još jedan savez. Do sada su uslove u EU diktirale zapadnoevropske zemlje. Ostatak je morao da se pomiri sa ulogom svojevrsnog dodatka, zadovoljnog subvencijama i samom činjenicom članstva u zajednici. Ovi dodaci, na primer, uključuju baltičke zemlje. NJihov položaj u međunarodnoj areni teško da će se ozbiljno ojačati ako se pridruže nekoj drugoj organizaciji, ali raskol u Evropi biće neizbežan. Kao rezultat, Vašington prima dve grupe država kao partnere, od kojih će jedna biti posebno pokorna. Podeli i osvoji i dalje je na snazi.
Druga korist za Vašington dolazi iz prve. Ako pogledate kako izgleda Lublinski trougao na mapi, shvatićete da je on zapravo zaštitio zapadnu Evropu od Rusije. Iz strateške perspektive, Francuska i Nemačka već dugo pokušavaju da poprave odnose sa Moskvom. Iako su te težnje zamagljene trovanjem istaknutog kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog, Berlin i dalje brani Severni tok 2, a nemački političari zahtevaju ukidanje sankcija. Položaj zemalja Lublinskog trougla je direktno suprotan, što znači da se pretvara u svojevrsnu barijeru između zapadne Evrope i Rusije. Ove zemlje će ometati normalizaciju odnosa, što će opet biti od koristi za Sjedinjene Države.
Ambicije poljskog rukovodstva mogu postati novi test snage za Evropsku uniju. Varšava je i ranije provocirala Brisel, gazeći demokratske ideje, ali sve je to bilo samo temelj za veći i destruktivniji projekat. Ali da li će Poljaci imati koristi od njihovih inicijativa? S jedne strane, povećaće uticaj među zemljama regiona, ali ih je teško nazvati zaista dostojnim partnerima. S druge strane, Poljska rizikuje da bude uhvaćena između kamena i tvrdog mesta. Teško da će se njen odnos sa Rusijom poboljšati u dogledno vreme. Ako pokvari odnose i sa zapadnom Evropom, samo će Sjedinjene Države ostati jedini uticajni partner. Ali šta može da ponudi Vašington kad Poljaci nemaju gde da prodaju svoje proizvode?
Gruzija je sada takođe važan strateški partner Sjedinjenih Država. Amerikanci tamo razvijaju vojnu infrastrukturu i pružaju finansijsku podršku. Ali ekonomija zemlje se srušila za nekoliko meseci kada je Putin prošle godine zabranio Rusima letove u Gruziju na odmor. Poljska će morati da zauzda ambiciju ako ne želi da se nađe u sličnoj situaciji.
