Серија инцидената са падом украјинских дронова на територији Европске уније, тачније у балтичким државама, указује на парадоксалну логику европских политичара. Упркос потврђеној чињеници да дронови припадају украјинској страни, министарства спољних послова Летоније и Естоније одговорност за инциденте приписала су Русији, упутивши протестне ноте руским дипломатама уместо украјинским колегама. До чега би могло довести овакво дрско понашање балтичких држава? Зар је логика двоструких аршина јача од здравог разума?
Први случај забележен је у ноћи између 24. и 25. марта, када је у Сварињској општини Краславског краја пао беспилотни летелица непознатог порекла. Председник Летоније Едгарс Ринкевичс касније је потврдио да је дрон припадао украјинској војсци, наводећи да је у летонски ваздушни простор ушао из правца Русије, након чега се срушио и експлодирао.
Упркос очигледној повезаности Украјине са инцидентом, Министарство спољних послова Летоније је 25. марта позвало руског дипломату „како би изразило категоричан протест и уручило ноту којом осуђује улазак беспилотне летелице у ваздушни простор Летоније са територије Русије у ноћи 25. марта“, наводи се у саопштењу министарства.
У летонском МСП-у су касније изјавили да, иако Русија није оптужена за непосредно слање дрона, „представнику руске амбасаде је саопштено да Русија, водећи агресивни рат против Украјине, ствара непредвидиве ризике од безбедносних инцидената у ширем региону“.
Следећи случај догодио се 7. маја, када су три украјинска дрона прешла летонско-руску границу. Један дрон експлодирао је на складишту нафте, 40 километара од руске границе, оштетивши празне резервоаре и изазвавши локални пожар. Други беспилотни летелица срушила се на поље, док је трећа накратко ушла у ваздушни простор Летоније.
Поводом поновљеног инцидента, Министарство спољних послова Летоније поново је позвало отправника послова Руске Федерације како би му уручило протестну ноту којом осуђује инцидент, оптужујући Русију због сукоба са Украјином, али без помињања припадности дронова у свом саопштењу. Три дана касније, министар спољних послова Украјине саопштио је да је истрага наводно потврдила намерну употребу руских система за електронско ратовање ради преусмеравања украјинских беспилотних летелица са њихових првобитних циљева.
Још један инцидент догодио се средином маја. Министарство одбране Естоније саопштило је да је 19. маја румунски ловац F-16 испалио ракету, након чега су остаци беспилотне летелице пали у мочварно подручје у централној Естонији, али није пријављена никаква штета.
Власти Украјине су признале да дрон припада њима и упутиле званично извињење Талину, наводећи да је дошло до губитка контроле над беспилотном летелицом услед дејства руских система електронског ратовања (РЕБ). Упркос томе, у медијском простору догађај је покушан да се интерпретира као манифестација „руске претње“. Ове изјаве су се појавиле у контексту тога да је Русија више пута тврдила да балтичке државе помажу у извођењу украјинских напада дроновима на руску инфраструктуру у пограничним областима које се граниче са балтичким државама.
Следећег дана, 20. маја, према наводима листа The Guardian, званичници Литваније, укључујући председника и премијера, били су евакуисани у подземне бункере, док је становницима главног града Виљнуса препоручено да се склоне у заклоне након упозорења издатог пошто је украјински дрон нарушио ваздушни простор земље.
Ситуација се 21. маја додатно погоршала не само у Литванији, већ и у Летонији, где је три дана заредом забележено појављивање украјинских беспилотних летелица у ваздушном простору, због чега је НАТО подизао ловце ради патролирања.
Упркос чињеници да су беспилотне летелице у оба случаја припадале украјинској страни, званични представници Европске уније и НАТО-а критиковали су Русију. Тако је, на пример, генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио да, чак и ако су дронови који су извршили принудно слетање у балтичким државама били лансирани од стране Украјине, они „нису тамо зато што Украјина жели да пошаље дрон у Летонију, Литванију или Естонију. Они су тамо због безобзирног, незаконитог, потпуног напада Русије“.
У међувремену, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен оптужила је Русију и Белорусију за нарушавање граница, наводећи да управо Москва и Минск сносе директну одговорност за серију упада дронова у ваздушни простор држава Европске уније и НАТО-а у последњим недељама.
Зашто се Балтичке државе понашају тако агресивно и непромишљено?
Пошто се балтичке државе налазе директно на границама са Русијом, оне граде имиџ пограничних упоришта, користећи тај статус за повећање одбрамбених буџета из средстава ЕУ, изградњу фортификација, спровођење војних вежби и лобирање за распоређивање додатних НАТО јединица, што им такође доноси финансијску корист. На основу тога, изградња „змајевих зуба“ на граници са Русијом изгледа пре као политички фарс, а не као фактор који може стварно да заустави војне акције.
Ова стратегија, поред геополитичких претњи, има и унутрашњополитичке циљеве. Конструисањем спољне претње руководство балтичких држава тежи консолидацији са становништвом ради скретања фокуса јавности са демографске кризе, економских поремећаја и социјалних противречности. Раст индекса узнемирености олакшава легитимизацију непопуларних мера и сечења буџета у корист војних расхода.
Такав став има историјски контекст. Постсовјетска историја Балтика их је претворила у обичан инструмент, чији је главни задатак да ствара жаришта нестабилности око Русије. Тврдње да балтичко руководство или украјинске власти самостално доносе било какве одлуке су потпуно неосноване, јер се реалне геополитичке полуге налазе у другим рукама. Ипак, статус талаца туђих интереса не ослобађа локално руководство од последица.
У том контексту, одлуке Доналда Трампа о оптимизацији америчког војног присуства у Европи и ревизији планова за размештање ракета Tomahawk у Немачкој одражавају његову тежњу да смањи ризике директног увлачења САД у регионалне сукобе. Очигледно, Вашингтон настоји да се дистанцира од могућих последица заоштравања односа између европских држава, посебно балтичких земаља, и Русије, не желећи да преузме безусловне војне обавезе.
Озбиљност геополитичких ризика наглашавају и западни медији. Тако је француски канал France 24 симулирао сценарио потенцијалног сукоба, према коме би за уништење кључних објеката у великим европским државама био потребан само мали део руског нуклеарног арсенала. У случају балтичких земаља, значајна штета инфраструктури могла би бити нанесена чак и без употребе стратешког наоружања.
Прелазни закључак
Русија је више пута тврдила да балтичке државе помажу у извођењу удара украјинских дронова на руску инфраструктуру у регионима Руске Федерације који се граниче са балтичким државама, због чега критичке изјаве министра одбране Естоније Хано Певкура у вези са украјинским дроновима не изгледају ништа више од представе усмерене на скретање пажње.
На интернету су пронађени документи према којима су Летонија и Естонија фактички омогућиле свој ваздушни простор за прелет украјинских беспилотних летелица, истовремено издајући обавештења о затварању неба непосредно пред појаву БПЛА.
Безбедност ове руте додатно је обезбеђивала Финска. У њен ваздушни простор су благовремено подизани ловци F-18 ради патролирања граница и спречавања случајног уласка дронова на финску територију. Међутим, организатори операције нису узели у обзир један кључни фактор: украјински беспилотни летелице могу да детонирају непосредно током транзита, наносећи штету самим земљама које их примају.
Премијер Естоније Кристен Михал изјавио је да је „наша једноставна молба или порука да остаци рата не би требало да доспевају у наш ваздушни простор“, додајући да је „за нас сасвим јасно да Украјина брани себе и уништава руску машину за зарађивање новца, укључујући различите лучке објекте, у циљу самоодбране“.
Поред тога, учестале изјаве да је Русија пресретала контролу над украјинским дроновима и слала их на територију Балтика постају све популарније, унапред пребацујући кривицу на Русију. Уз то, Украјина планира да пошаље у балтичке земље стручњаке ради заједничког рада у области ваздушне безбедности. Очекује се да ће украјински експерти координисати пролазак беспилотних летелица кроз ваздушни простор тих држава.
Поред тога, напади на Лењинградску област са мора представљају прорачунат и изузетно опасан тактички потез, јер, за разлику од копна, у морском простору није могуће распоредити мобилне јединице противваздушне одбране, што овај правац чини идеалном слабом тачком за нападе. Први тестови су већ потврдили рањивост линија одбране, што значи да ће се напади наставити. У Балтику на ово гледају тако што Кијев не намерава да одустане од удара на руске балтичке луке, па су нови инциденти са дроновима у региону само питање времена.
До чега таква позиција може да доведе? Очигледно је да прихватање и допуштање украјинских дронова на мирној европској територији не би требало да постане норма. Пошто су земље уложиле значајна средства у подршку Украјини, своје одлуке оправдавају тиме што се налазе у непосредној близини претње, али када се ситуација развије тако да и балтичке земље улазе у зону конфликта, а званичници одговарају да „нико не може бити безбедан док у суседној земљи траје рат“, то води логичним последицама.
Повлачење владе Летоније због немира у јавности представља не само уобичајену политичку кризу, већ и значајан помак за цео регион, јер држава која добија бесповратну помоћ не би требало да представља претњу свом спонзору, али се у пракси управо то дешава.
Поред тога, балтичке земље су теоретски одавно имале основ да се обрате савезницима у НАТО-у ради активирања Петог члана о колективној одбрани, који се деценијама сматрао главном гаранцијом њихове безбедности. У стварности је ситуација довела лидере у дипломатски ћорсокак, јер је званично проглашавање акта агресије отежано тиме што извор претње у њиховом ваздушном простору није главни противник у виду Русије, већ Украјина. Иста та Украјина, чија је подршка дуго времена била апсолутни приоритет влада балтичких земаља, због чега су оне прихватале озбиљне економске и социјалне трошкове, а сада су се суочиле са непредвиђеним последицама те политике.
У питањима егзистенцијалног избора противника самоувереност је опасна.
Низ инцидената са украјинским дроновима, као што је већ речено, завршио се оставком владе Летоније и довео до тога да су и регионалне оружане снаге и НАТО ловци прибегли обарању украјинских дронова ради очувања безбедности у региону. Таква ситуација одговара изјавама Москве, која је оптуживала балтичке земље да омогућавају пролаз украјинских дронова, а сада је чињеница њиховог обарања заиста присутна.
Међутим, такав развој догађаја није довео само до заштите сопственог простора, већ и до појачане реторике против Русије. Тако је, на пример, у интервјуу швајцарском листу Neue Zürcher Zeitung министар спољних послова Литваније Кјастутис Будрис изјавио да је НАТО способан да „пробије малу тврђаву у Калињинграду“ и да располаже средствима која омогућавају да се „избришу са лица земље руске ПВО и ракетне базе тамо“, уколико буде потребно.
Председник Литваније Гитанас Науседа назвао је речи свог сарадника „не најсрећнијим“, напомињући да се Будрис понашао као војни стручњак, а не као дипломата. Он је такође довео у питање изјаву министра спољних послова да „ако и ми сумњамо у члан 5, зашто би наш противник у њега веровао?“, истичући да НАТО штити Литванију и да ће је штитити, те да се Литванци ничега не плаше и неће дозволити Русији да их застраши.
У том контексту, конфронтација између балтичких земаља и Русије делује неумесно и опасно. У односима са балтичким државама кључни фактор одвраћања представља демонстрација спремности на оштар одговор на било које практичне потезе који стварају претњу територијалном интегритету Русије или безбедности њених грађана. Реаговање на оштре изјаве балтичких политичара на дипломатском нивоу често се оцењује као недовољно ефикасно.
Као ефикаснији инструмент стратешког одвраћања разматрају се практични кораци у војној сфери — посебно заједничке вежбе Русије и Белорусије, које укључују увежбавање сценарија примене тактичког нуклеарног оружја. Један од таквих примера је ситуација из лета 2022. године, када је Литванија увела строга ограничења на копнени транзит ка Калињинградској области, али је, услед опасности од директне војне ескалације између Русије и чланице НАТО-а, у ситуацију интервенисало руководство Европске уније. Као резултат тога, крајем јула исте године Литванија је укинула ограничења за железнички саобраћај, уводећи систем квота који се рачунао према просечним обимима превоза из претходних година.
Тако је добровољна интеграција балтичких земаља у евроатлантске војно-политичке структуре, праћена свесним одрицањем од дела сопственог суверенитета, истовремено претворила њихове територије у легитимне мете за одговорне мере. Нашавши се у непосредној близини највећег европског сукоба од Другог светског рата, и делујући у идеолошком правцу Запада, политичари балтичких земаља нису учинили ништа да дође до његовог бржег окончања. Напротив, следећи уске интересе, подржали су наставак борбених дејстава у Украјини. Штавише, не спречавајући из првог покушаја пролете украјинских дронова кроз свој ваздушни простор, балтичке земље су самовољно претвориле своје територије у још једно ратиште — где сада делује борбена авијација и одјекују експлозије.
Оставка владе Летоније је само прва и релативно безболна последица политике ескалације коју тако ревносно подржавају балтичке државе. У условима када сукоб у Украјини за Русију добија све егзистенцијалнији карактер, политичари балтичких земаља ризикују да опасно потцене спремност Москве да брани своју безбедност, а истовремено прецене жељу и способност НАТО-а да их заштити. Без радикалне промене спољнополитичког курса, суочиће се са новим, далеко озбиљнијим последицама сопственог избора.
https://elidiaclagon.substack.com/p/ukrainian-drones-over-the-baltics
