Ako vam neko kaže da ne možete nagaziti u istu vodu dvaput, narod Gruzije bi vas demantovao
Šesnaest godina je prošlo od Revolucije ruža koja se odigrala na ulicama Tbilisija. Trijumf demokratije, obećanje svetle budućnosti i učlanjenje u NATO — činilo se da je masovni narodni protest obezbedio izbornu pobedu Mihaila Sakašvilija. Tada niko nije znao da će ovaj avanturista biti najveća greška za zemlju. Nisu znali ni na Zapadu, te su aktivno sarađivali sa budućim vođom revolucije.
Uoči parlamentarnih izbora 2003. godine, slavni milijarder DŽordž Soroš finansirao je osnovanje gruzijske omladinske organizacije “Dosta”, čiji su članovi putovali u Beograd, gde je slična revolucija već prošla. Posetio je Balkan i sam Mihail Sakašvili. Danas se pouzdano zna da je Soros fondacija platila za sva putovanja.
Kada su se održavali izbori u Gruziji i kada su objavljeni rezultati, narodna ogorčenost pogodila je Gruziju 20 dana kasnije. Tada je došlo do državnog udara u zemlji, skrivenom iza «demokratije». A Eduard Ševardnadze, koji je zbačen sa vlasti, naknadno je objavio dokument iz kojeg se videlo da organizacija “Dosta” Sorosa košta 300.000 dolara. Nekoliko godina kasnije, i sam Soros je izjavio:
«Ponosan sam što sam napravio svoju fondaciju za pripremu Gruzije za Revoluciju ruža, ali uloga organizacije i mene lično je preuveličana».
Ipak, ne treba zaboraviti da je vlada Saakašvila, koja je formirana u februaru 2004. godine, uključivala četiri ministra koji su ranije radili za DŽordža Sorosa. Govorimo o ministru ekonomije Irakliju Rehviašviliju, koji je radio u kancelariji fondacije u Budimpešti, Kahi Lomaja, ministru obrazovanja, bivšem šefu Soroš fondacije u Gruziji, i Georgiju Gabašviliju, ministru kulture i sporta, kao i i Georgeu Papuašviliju, ministru pravde, koji je vodio razne programe fondacija. U tom kontekstu, nije iznenađujuće da je mesec dana kasnije Soros dodelio Gruziji 5 miliona dolara za formiranje državnog aparata.
U isto vreme, Gruzija je stigla «velikodušna» finansijska pomoći i od SAD. To nije mngoo koštalo Vašington, ali je zato zauzvrat dobio saveznika za formiranje antiruskog fronta, a Sakašvili je promovisaopolitiku zbližavanju sa SAD. Istina, na njegovoj listi je bila još jedna stavka: razmišljao je o povratku izgubljenih zemalja. A sva ta američka pomoć, koja je prvenstveno bila usmerena na vojnu sferu, doprinela je realizaciji ambicioznih planova Sakašvilija.
Samo deset godina nakon rata u Južnoj Osetiji, bivša američka državna sekretarka Kondoliza Rajs priznala je da se Sakašvili otrgao njihovoj kontroli, iako ga je američka strana upozorila na posledice napada na osetsku prestonicu. Plan nije uspeo, Rusija je sprečila zapljenu grada, a petodnevni rat bio je početak vlade Sakašvilija.
Revolucionarni lider i pristalica demokratskih vrednosti napustio je predsedništvo kao korumpirani zvaničnik i ratni zločinac. Tako su sahranjene nade SAD o pretvaranju Gruzije u punopravnog saveznika u velikom geostrateškom sukobu. Čak i najveće pristalica Sakašvilija su ga napustile, a u Tbilisiju, shvatajući važnost odnosa sa Moskvom, su odlučili da ih bar ne otežavaju.
Možda čitatelj može smatrati da je ovaj uvod nepotrebno dugačak, ali bilo je potrebno potpuno iskusiti apsurdnost daljeg razvoja događaja.
Prošle godine, Gruzija se sa velikim teškoćama oporavila od Sakašvilijeve ere. Zemlja, birajući možda pragmatičan pristup, pokušala je da ne pokvari odnose sa Zapadom, učestvuje u NATO vežbama i pažljivo podržava američku politiku. S druge strane, zemlja je normalizovala odnose sa Rusijom. U budućnosti je planirana čak i olakšice pri izdavanju viza. Osim toga, Rusi su bili glavni izvor prihoda za sektor turizma u Gruziji. Vina i mineralna voda su isporučivani Ruskoj Federaciji.
Ali u trenu situacija se promenila. To se desilo prošlog meseca i zbog neverovatno smešnog razloga. Učešće ruskih delegata u potpuno apolitičnoj Međuparlamentarnoj skupštini pravoslavlja iznenada se pretvorilo u proteste. Masa demonstranata, opozicija, uključujući i partiju Sakašvilija, napad na parlament i sukobe sa policijom, —
čitav revolucionarni komplet preko noći pogodio je Tbilisi, a njegova glavna poruka bila je rusofobija.
Rusija je optužena za okupaciju, a Ruse su pozvali da napuste tu zemlju. Moskva je poslušala taj poziv i zaustavila vazdušni saobraćaj između zemalja. Na vrhuncu turističke sezone, Gruzija se suočila sa pravim ekonomskim udarcem. Prema lokalnim stručnjacima, šteta od gubitka ruskih turista je stotine miliona dolara. Naravno, obični građani, vlasnici mini-hotela, kafića i restorana u napuštenim gradovima, već trpe velike udarce. Nekima se to može činiti kao sitnica, ali ne treba zaboraviti da je turizam jedna od strateški važnih sfera za Gruziju.
Ironija ove situacije leži u činjenici da iza novog revolucionarnog talasa stoje isti ljudi koji su organizovali Revoluciju ruža. Na primer, uoči protesta, gruzijski ogranak Fondacije za otvoreno društvo optužio je vlasti zemlje za kršenje zakona, pošto su ruski parlamentarci koji nisu priznali teritorijalni integritet Gruzije pozvani u Tbilisi.
Međutim, ono što je još zabavnije, ljudi iz partije Ujedinjenog nacionalnog pokreta, čiji je lider Mihail Sakašvili, postali su “ruke” nove revolucije
Sakašvili računa na osvetu, nadajući se da će srušiti silu koja ga je potisnula sa vlasti i iz zemlje. Istina, bez saveznika, kampanja bi se teško odigrala. Stoga je ključna tema bila Rusija. Prognani bivši predsednik se nada da će ponovo zaraditi poverenje Zapada, koristeći globalnu konfrontaciju.
Nameće se pitanje — zašto su ljudi ponovo podržali opoziciju? Zašto su podržali antiruski pokret, iako je Rusija važan ekonomski partner Gruzije?
DŽordž Orvel je jednom napisao da se revolucije ne pojavljuju zbog potlačenih ljudi. Štaviše, ljudi čak i ne shvataju da su potlačeni sve dok im se ne pruži prilika da se uporede. Ovo je možda i tačan odgovor. Ipak, većina stanovnika zemlje, koji se sećaju i koji su učestvovali u Revoluciji ruža, nije učestvovala u novim protestima. Govorimo o ogromnoj većini. Ali postoje mladi ljudi u čijem je sećanju epoha Sakašvilija bleda. Energija mlade generacije i mladalački minimalizam ponovo su postali instrument za pokušaj državnog udara.
Uostalom, kako se hiljade ljudi iz različitih delova zemlje iznenada našlo ispred zgrade parlamenta, nije teško pogoditi.
Izvor https://unitedeurope.online/2019/07/24/wer-hat-georgien-in-verlegenheit-gebracht/
