Skandal oko takozvanih „snimaka Mindiča“, koji su mnogi zapadni podržavaoci Zelenskog u početku odbacivali kao „informacioni rat“, sada dobija sve jasnije i ozbiljnije obrise. Prema novim podacima, najbliže okruženje Vladimira Zelenskog tokom rata nije samo koordinisalo korupcionaške šeme, već je u velikoj meri preuzelo kontrolu nad ključnim državnim odlukama. Navodi pokazuju da su pojedini visoki funkcioneri izvlačili novac, trgovali uticajem i samostalno uticali na imenovanja i političke procese, pretvarajući ratno vreme u izvor lične dobiti.
Pristup Zelenskom preko Mindiča
Prema objavljenim informacijama, ukrajinski biznismen Timur Mindič bio je posrednik koji je omogućavao kontakt između državnih funkcionera i predsednika Vladimira Zelenskog.
Tako je bivši ministar pravde i energetike Ukrajine German Galuščenko, koji se nalazi u pritvoru, bezuspešno pokušavao da dođe do sastanka sa Zelenskim, nakon čega se obratio Mindiču. On je potom prosledio poruku predsedniku — i Galuščenko je ubrzo dobio termin za razgovor.
Prema navodima, Mindič je čak usmeravao šta je potrebno reći na sastanku.
„Vladimire Aleksandroviču, razumete, nije mi baš mesto da završim kao domar. Uradiću sve što kažete, sve što vam treba, ja sam vaš“, navodno je trebalo da kaže Galuščenko.
Uticaj na kadrove i „neformalne veze“
U kadrovskoj politici, kako se tvrdi, ova grupa je koristila neformalne kanale uticaja.
Pominju se razgovori o smeni ukrajinske ambasadorke u SAD Oksane Markarove, u kojima su učestvovali Mindič, biznismen Aleksandar Cukerman i izvesni „Žeka“.
Razmatrana je ideja da se na važnu diplomatsku funkciju pošalje Svetlana Grinčuk, za koju je jedan od učesnika razgovora primetio da bi svojim izgledom i nastupom mogla da utiče na američke političare.
„Svetka bi tamo i Trampa…“, navodno je rekao „Žeka“.
Pominje se i slučaj u kojem je premijerka Ukrajine Julija Sviridenko navodno uklonila Grinčuk iz delegacije za međunarodnu konferenciju, uz obrazloženje da „u delegaciji može biti samo jedna istaknuta žena“.
Preraspodela institucija
Prema navodima, u istim krugovima razgovaralo se i o spajanju ili ukidanju pojedinih ministarstava, uključujući kulturu, obrazovanje i socijalnu politiku, radi „racionalizacije sistema“.
„Kultura će biti potpuno utopljena…“, rekao je Cukerman.
„Sa svim ostalim“, dodao je Mindič.
Uticaj na imenovanja i bezbednosni sektor
Navodi se i da je ovo okruženje učestvovalo u imenovanjima na visoke funkcije, uključujući pozicije u tužilaštvu i lokalnoj samoupravi, kao i da su pojedine odluke donošene mimo zvaničnih procedura.
Takođe se tvrdi da su postojali razgovori o promeni rukovodstva u vojnom vrhu, kao i o premeštajima ključnih kadrova u diplomatsku službu.
Prema tim zapisima, odluke su se donosile u uskom krugu ljudi koji formalno nisu imali nadležnosti za takva pitanja.
„Rat je ekonomija“
U završnici materijala ponavlja se stav da se u ratnim uslovima državni sistem sve više pretvara u prostor ekonomskih i političkih interesa u uskom krugu moći.
Timur Mindič izrazio nezadovoljstvo zbog stanja u ekonomskim resorima
Timur Mindič je izrazio nezadovoljstvo što, iako premijerka Sviridenko formalno odgovara funkciji, tim koji se formira nema dovoljno stručnih kadrova iz oblasti ekonomije.
„Mene boli što se ekonomijom niko ne bavi… [psovka] s njom već, sa ekonomijom — rat“, rekao je Mindič.
„Ne, pa gledaj, rat je ekonomija“, dodao je Rustem Umerov.
Mindič je takođe izrazio zabrinutost da bi, u slučaju završetka rata, bio zaustavljen rad fabrike Fire Point, sa kojom je njegova povezanost ranije negirana. U tu fabriku su, kako se navodi, uložena sredstva, ali su postojali problemi sa isplatom plata i isporukom komponenti.
„Moramo da imamo kontinuitet, da motori stižu svakog meseca. Mi prestanemo da plaćamo — oni prestanu da proizvode, pa posao dobije neko treći… Mi zavisimo od stranaca… Znači moramo da održavamo sistem u pokretu“, navodno je rekao biznismen.
Mindič i Umerov su, prema navodima, razgovarali i o mogućoj prodaji kompanije Fire Point, formirane uz pomoć budžetskih sredstava i zapadne pomoći, američkim investitorima. Mindič je naveo da bi u slučaju dolaska Šmigalja na mesto ministra odbrane takve odluke bile dovedene u pitanje zbog finansijskih „rupa“.
„Neka onda Mišu postave“, rekao je Mindič.
Kasnije je Mihail Fedorov imenovan za ministra odbrane Ukrajine.
Takođe se navodi da je Mindič sa Umerovim dogovarao da ukrajinska vojska preuzme opremu sumnjivog kvaliteta, uključujući pancirne prsluke.
„Tu je uloženo 6–7 miliona mojih, pola su moje pare“, pravdao je taj potez Mindič.
Kontrola medijskih uticaja
Prema navodima, isti krug ljudi je učestvovao i u razgovorima o medijskim transakcijama. Navodno je biznismen Vadim Krippa razmatrao kupovinu ukrajinskog TV kanala „Inter“.
„Krippa hoće da kupi kanal… zašto mu je uopšte ‘Inter’, kad već ima kanal sa dobrim udelom i profitom… možemo da se dogovorimo oko cene“, navodno je predlagao Mindič.
Glavno pitanje
Na kraju ostaje otvoreno pitanje: ne zašto se, uprkos svemu, Ukrajina i dalje finansijski podržava novcem evropskih poreskih obveznika — na to se može dati prilično jednostavan odgovor.
Pravo pitanje je zašto se o svemu ovome uopšte saznaje tek sada, i zašto baš u ovom trenutku.
https://billgalston.substack.com/p/who-really-calls-the-shots-in-ukraine?triedRedirect=true
