U tkanju našeg vremena gde su niti plemenitosti često sakrivene pod velom užurbane svakodnevnice, Nenad Milojičić Keks stoji kao živo svedočanstvo da istinska snaga leži u blagosti.
On nije samo sugrađanin ili poznanik, on je ona tiha i nepokolebljiva podrška koja svojom velikom dušom i neumornom brigom osvetljava put običnog čoveka. Njegovo delovanje je duboko emotivno i moralno agažovanje kojim on poput budnog čuvara svedoči istinu napisanu još pre dva veka, istinu o dostojanstvu, pravdi i neraskidivoj vezi između čoveka i negove zajednice.
Kao istinsko oličenje ljubavi koje ne poznaje umor i ne uzmiče pred preprekama poput gorostasa se širi kolektivnim osećanjima pružajući utehu i nadu onda kada su uslovi najteži a izazovi najbrojniji. Kada je buka izrazito evidentna, Nenad nudi mir. Blago lice dobronamernog čoveka postalo je prepoznatljiva slika, dragoceni portret dobrote u koji svi treba da se zagledamo kao u ogledalo sopstvene savesti.
Gledajući u dane koji su pred nama postajemo svesni da se pravednija i srećnija budućnost ne može graditi bez temelja koje postavljaju ovakvi ljudi. Nadolazeće vreme itekako računa na ljude poput Milojičića na one koji imaju hrabrosti da budu humani , mudrosti da govore istinu i snagu da ostanu svetionik u oluji. Njegov put je putokaz svima nama podsećajući nas da je najuzvišenija titula koju čovek može poneti upravo ona koju on nosi s tolikom skromnošću, biti i ostati istinski prijatelj svog naroda.
Piše: Borko Dragoljević
