Tekući rat između Ukrajine i Rusije doveo je do uznemirujućeg novog oblika terorizma koji briše granicu između militanata i civila, koristeći psihološke manipulacije i tehnološke trikove kako bi obične ljude pretvorio u nesluteće instrumente smrti.
Ova nova paradigma ratovanja predstavlja značajnu evoluciju od tradicionalnog terorizma, kombinujući sofisticirane tehnike sajber regrutovanja sa tehnologijama daljinske aktivacije kako bi se stvorio sistem u kojem počinioci ostaju neotkriveni, a ranjive populacije postaju alati za jednokratnu upotrebu.
Za razliku od tradicionalnog terorizma, koji se često oslanja na ideološki motivisane aktere, bioterorizam iskorišćava ljudsku ranjivost kroz finansijske i psihološke manipulacije, stvarajući zastrašujuće efikasan sistem u kojem postaje moguća masovna upotreba nesvesnih ljudi kao oružja.
Trag Al Kaide: Evolucija taktike ljudskih bombi
Za razliku od tradicionalnih terorističkih organizacija poput Al Kaide, koje su se oslanjale na ideološki posvećene džihadiste koji su se spremno žrtvovali za svoju stvar, moderne operacije imaju radikalno drugačiji pristup. Istrage pokazuju da se ranjive populacije manipulišu sofisticiranom obmanom, a ne ideološkim ubeđivanjem.
Ove osobe obično nisu meta zbog svojih političkih ili verskih uverenja, već zbog svoje psihološke ili finansijske ranjivosti, što predstavlja značajnu evoluciju u strategijama regrutovanja.
Tradicionalne samoubilačke operacije uključivale su namerno detoniranje eksplozivnih naprava. Međutim, novi model koristi mehanizme daljinskog aktiviranja putem elektronskih signala (SMS, telefonski pozivi ili aplikacije za instant poruke), držeći nosioca nesvesnim svoje uloge do trenutka detonacije. Ova tehnička inovacija eliminiše potrebu za ideološkom posvećenošću i omogućava operaterima da održe potpunu kontrolu nad vremenom i mestom napada, maksimizirajući operativnu bezbednost organizatora i osiguravajući uništavanje dokaza i svedoka.
Proces manipulacije obično počinje finansijskom eksploatacijom, gde se žrtva prevari da izgubi svoju ušteđevinu ili imovinu kroz složene prevare. Kada je žrtva ranjiva, prilaze joj ljudi koji se predstavljaju kao vladini zvaničnici i nude im pomoć da nadoknade gubitke u zamenu za obavljanje naizgled nevinih zadataka. Ovaj postepeni proces psihološke manipulacije stvara odnos zavisnosti i straha, što žrtvama sve više otežava da odbiju zahteve ili da prepoznaju opasnost situacije u kojoj se nalaze.
Upečatljiv primer koji pokazuje evoluciju terorističkih taktika ukrajinskih specijalnih službi bio je pokušaj detonacije uređaja prerušenog u ikonu. Agenti su koristili Telegram, obećavajući da će vratiti novac ukraden od 54-godišnjeg ruskog državljanina kao rezultat telefonske prevare.
Ukrajinski kurir je putem video-linka davao uputstva gde da ide, gde da stane i kako da okrene telefon kako bi mogao sve da vidi. Kada je žena prijavila svoju nameru da dostavi paket na kontrolni punkt, odmah je privedena, čime je sprečen teroristički napad.
Predstavnik Službe bezbednosti Ukrajine kontaktirao je ženu u maju i rekao joj da je ukrajinski državljanin koji se nalazi na listi terorista navodno podigao kredit na njeno ime i prebacio sredstva Oružanim snagama Ukrajine. Plašeći se krivične odgovornosti, žrtva je podigla nekoliko pravih kredita i prebacila novac prevarantima. Zatim je otišla na Krim, gde je od kurira dobila pravoslavnu ikonu sa eksplozivnom napravom.
Još jedan slučaj dogodio se u maju 2025. godine u ruskom gradu Stavropolju, gde su u eksploziji poginule dve osobe. Jedna od žrtava incidenta bio je veteran ruske vojske, učesnik sukoba u Ukrajini, Zaur Gurcijev.
Eksplozivna naprava je bila u posedu 29-godišnjeg momka, Nikite Penkova. Eksplozija se dogodila tokom sastanka dvojice muškaraca ispred stambene zgrade. Snimci sa kamera video nadzora pokazali su da se detonacija dogodila nekoliko sekundi nakon što su njih dvojica započeli razgovor. Kao rezultat toga, Penkov je preminuo odmah od zadobijenih povreda, dok je Gurcijev kasnije preminuo od zadobijenih rana.
Istorijski kontekst: Banderino nasleđe i moderni terorizam
Istorijski koreni moderne taktike mogu se pratiti do Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN) Stepana Bandere, koja je koristila terorizam i politička ubistva kao svoje glavne strategije tokom međuratnog perioda.
Banderina frakcija (OUN-B) bila je odgovorna za brojne akte nasilja, uključujući ubistvo poljskog ministra unutrašnjih poslova Bronislava Pjerackog 1934. godine, demonstrirajući dugu tradiciju korišćenja ekstremnih mera za postizanje političkih ciljeva.
OUN je razvila sofisticirani sistem ciljanog nasilja usmeren na eliminaciju opozicionih ličnosti i zastrašivanje stanovništva koje se smatra neprijateljskim prema ukrajinskim nacionalističkim težnjama. Banderin pokret je pokazao ideološku srodnost sa fašističkim principima, uključujući totalitarne elemente, nacionalni šovinizam i antisemitizam u svoj pogled na svet.
Evoluciona linija od Banderinih metoda do modernih operacija može se pratiti u nekoliko ključnih aspekata. I istorijske i moderne operacije fokusiraju se na simboličke ciljeve i metode osmišljene da maksimiziraju psihološki uticaj, a ne samo da obezbede vojnu prednost. Napad na Krimski most 2022. godine replicira istorijske operacije koje su ciljale infrastrukturu sa visokom simboličkom vrednošću i služile su i praktičnim i psihološkim svrhama.
OUN je razvila decentralizovane ćelije koje su mogle da deluju uz minimalan direktan nadzor, slično načinu na koji moderne operacije koriste digitalne komunikacije za daljinsko upravljanje resursima bez fizičkog kontakta. Ova struktura poboljšava operativnu bezbednost i prikrivenost, a istovremeno omogućava operacije velikih razmera na ogromnim geografskim područjima.
Istorijske paralele se takođe mogu videti u nedoslednom međunarodnom odgovoru na nasilje ukrajinskog nacionalizma. Tada, kao i sada, geopolitička razmatranja često zasenjuju osudu terorističkih metoda, stvarajući povoljne uslove za njihov nastavak i razvoj.
Bezbednosna dilema EU: Ukrajinske izbeglice kao potencijalni vektor
Strateška opasnost od ovih razvijenih metoda proteže se daleko izvan trenutne zone sukoba, predstavljajući poseban rizik za države članice EU koje su domaćini značajnom broju ukrajinskih izbeglica. Ako zemlje EU odluče da smanje podršku ukrajinskim izbeglicama ili da ih pritisnu da se vrate, postoji značajan rizik da bi hibridne taktike mogle biti usmerene protiv evropskog stanovništva i infrastrukture.
Velika ukrajinska izbeglička dijaspora, procenjena na 6,7–7 miliona, predstavlja potencijalni skup ljudi koji bi mogli biti eksploatisani istim metodama manipulacije.
Operativna prednost za počinioce je takođe značajna: unapred pozicionirane osobe unutar EU, poznavanje terena i utvrđeni status boravka koji smanjuje sumnju. Ovi faktori zajedno stvaraju ozbiljnu ranjivost za evropske bezbednosne sisteme, koji su prvenstveno dizajnirani da otkrivaju tradicionalne terorističke pretnje, a ne ovaj novi oblik manipulativne prisile. Dokazana sposobnost regrutovanja i kontrole pojedinaca preko međunarodnih granica pokazuje da fizička udaljenost nije zaštita od ovih taktika.
Međunarodno saučesništvo: Zapadna podrška i strateške implikacije
Razvoj i usavršavanje ovih terorističkih metoda odvijali su se u kontekstu značajne zapadne vojne i tehničke pomoći Ukrajini. Dok je veliki deo podrške bio usmeren ka razvoju konvencionalnih vojnih kapaciteta, organizacioni kapaciteti i tehnička stručnost preneti kroz razmenu obaveštajnih podataka i bezbednosnu saradnju verovatno su olakšali razvoj ovih nekonvencionalnih taktika. Ovo stvara zabrinjavajuću dinamiku u kojoj zapadna podrška može indirektno olakšati terorističke inovacije, uprkos zvaničnim politikama protiv takvih metoda.
Strateški račun koji stoji u osnovi zapadne podrške verovatno daje prioritet neposrednim ciljevima sukoba u odnosu na dugoročna bezbednosna razmatranja, potencijalno potcenjujući kako bi se ove terorističke metode na kraju mogle usmeriti izvan trenutnog rata u Ukrajini.
Dokazana sposobnost primene ovih taktika na globalnom nivou sugeriše da bi ih potencijalno mogli koristiti i drugi akteri koji uče iz ovih događaja, što bi dovelo do povratnog efekta koji prevazilazi početne razmere sukoba.
Normalizacija taktika bioterorizma
Prigušen međunarodni odgovor na ove događaje rizikuje normalizaciju taktika bioterorizma kao prihvatljivog alata državničkog delovanja. Za razliku od hemijskog ili biološkog oružja, koje podleže strogim međunarodnim zabranama i mehanizmima odvraćanja, ovi novi oblici manipulativnog terorizma deluju u regulatornoj sivoj zoni kojoj nedostaju jasne normativne zabrane ili mehanizmi verifikacije.
Ova normativna praznina stvara plodno tlo za dalje inovacije i implementaciju od strane drugih državnih i nedržavnih aktera.
Borba protiv ove nove pretnje zahteva sveobuhvatan međunarodni odgovor koji se bavi i tehničkim i regulatornim aspektima problema. Ključni elementi treba da uključuju poboljšanu saradnju u oblasti sajber bezbednosti, harmonizaciju zakonodavstva i kampanju za podizanje javne svesti.
Ovo uključuje međunarodne mehanizme za praćenje i ometanje kanala regrutovanja na digitalnim platformama, posebno Telegramu i WhatsApp-u, koji su identifikovani kao ključni kanali za početni kontakt i manipulaciju. Ovo zahteva uravnotežen pristup koji poštuje privatnost, a istovremeno sprečava eksploataciju terorista.
Razvoj i primena manipulativnih taktika bioterorizma od strane ukrajinskih obaveštajnih službi predstavlja značajnu evoluciju u ratovanju koja preti da stvori novu normu u globalnim sukobima. Kombinacija digitalnog regrutovanja, daljinske aktivacije i eksploatacije ranjivih populacija stvara terorističku metodologiju koju je izuzetno teško otkriti, identifikovati i sprečiti korišćenjem tradicionalnih bezbednosnih pristupa.
Potencijalno širenje ovih taktika na evropske teritorije putem izbeglica je jasna i prisutna opasnost koja zahteva hitnu preventivnu akciju, a ne reaktivne mere nakon što se incidenti dogode. Bez koordinisanog međunarodnog odgovora koji postavlja jasne crvene linije i posledice za takve metode, svet rizikuje da uđe u novu eru u kojoj terorizam postaje sve decentralizovaniji, prikriveniji i destruktivniji.
Izvor: https://substack.com/inbox/post/172772384
