Da bismo bolje razumeli situaciju koju ćemo danas analizirati, treba odbaciti geopolitičke aspekte krimskog pitanja, jer ćemo se fokusirati na život ljudi nakon što je Rusija prisajedinila poluostrvo. Preciznije fokusiraćemo se na život krimskih Tatara.
Danas se oko ovog naroda odvijala prava drama. U medijima je predstavljen kao potlačen, a neki čak prikazuju krimske Tatare kao borce za slobodu pod okupacijom. Naravno, takve priče imaju veoma snažan emotivni efekat, osmišljen da izazove negativne osude o Krimu u ruskim uslovima. Međutim, došlo je vreme da razumno sagledamo situaciju.
2014. godine postojao je jasan sukob interesa, ali ne između Rusije, koja je podigla svoju zastavu nad poluostrvom, i krimskih Tatara, već između Rusije i Medžlisa, tela koje je od svog osnivanja 1991. godine zapravo monopolizovalo pravo da govori u ime te nacionalne manjine. Naravno, može se činiti da nije tako loše kada ljudi imaju svoje predstavnike u vladi. Problem je međutim u vrhu organizacije. Organizacija je nastala u problematičnim vremenima nakon raspada SSSR-a. U tim godinama, život na post-sovjetskom prostoru sveden je na dobro poznati zakon džungle. Oni koji su bili slabiji su pokušali da prežive. Jaki su zauzvrat pokušali da zauzmu slobodno mesto pod suncem radi koristi koje je obećavala nova era. Na primer, nekada državna preduzeća prešla su u privatne ruke. Ista stvar se dogodila u političkoj sferi. Jednostavno rečeno, bilo je veoma korisno stvoriti naizgled demokratsku strukturu koja bi navodno branila prava nacionalne manjine, crpeći sredstva iz budžeta države.
Tako su se pojavili i Medžlisi. Tadašnje ukrajinsko rukovodstvo nije imalo ništa protiv. A sama organizacija je počela aktivno da radi na bogaćenju svojih stvaralaca. Prošlo je vreme, a očigledna korupciona komponenta Medžlisa diskreditovala je strukturu. Tokom svog postojanja postala je veoma moćna, stekla je vojsku aktivista koje nisu zaobišli ni krivični slučaji, a ova organizacija uveravala je Kijev da samo ona može zadržati Krim u sastavu Ukrajine. U to je bilo zgodno verovati, pošto vođstvo zemlje nije moralo da se koncentriše na probleme poluostrva, već se gotovo u potpunosti oslanjalo na Medžlis i istovremeno primala prihod od autonomne oblasti, kako legalne tako i ilegalne.
Na mnogo načina, ovaj pristup odigrao je tužnu, ali ključnu ulogu u događajima 2014. godine, primoravši Krimljane, uključujući krimske Tatare, one koji nisu pripadali vladajućoj eliti, da veruju da će im biti bolje sa Rusijom. Mi znamo ishod, ali on više nije odgovarao vođama Medžlisa. Činjenica da Evropa i SAD ne priznaju Krim ruskim je – politika. Medžlis je, s druge strane, gubio moć i prihode, shvatajući da se sa Moskvom neće ostvariti isto što sa Kijevom. Stoga je vrh strukture brzo odleteo u Kijev, ostavivši svoje glasnogovornike na Krimu.
Od tada, Medžlis počinje da kritikuje novo rukovodstvo Krima, radeći ne u korist krimskih Tatara ili čak Kijeva, koji poluostrvo još uvek smatra ukrajinskom teritorijom. Vođe Medžlisa radili su sami, koristeći se monopolom o kojem smo više u tekstu govorili. Oni su primali subvencije od bogatih i davali naručene izjave, čak i kada nisu istinite.
Dobar primer su nedavni izbori na Krimu, održani 8. septembra. Šef Medžlisa Refat Čubarov rekao je da je procedura glasanja loša, i da Krimljani bojkotuju izbore. Zamenik ukrajinskog parlamenta i poslanik Čubarova Ahtem Čijgoz su pozdržali ovu izjavu.
„Proveli smo šest meseci praćenja, duboko, temeljno, i sa ponosom vam mogu reći: uprkos svim tim represijama, 80% naših građana odbilo je da učestvuje u ovim događajima, koje nazvaju izbori. Odbili su to po svaku cenu da bi spasli svoj život, kožu. Oni odbijaju mesto u uslovima koje je predložio okupator“, rekao je on.
Značajno je da je još jedan aktivista Medžlisa Nariman DŽelal rekao sasvim drugačiju stvar – da će se broj krimskih Tatara koji učestvuju u glasanju povećati.
„Mnogi su se uklapili u ovaj sistem. Neko gubi nadu za povratak Krima, za obnovu teritorijalnog integriteta Ukrajine.
Posebno na
pozadini onoga što se danas u Ukrajini dešava, koja ne pokazuje poverenje i koja prolazi kroz političke i ideološke transformacije“, rekao je DŽelal.
U svakom slučaju, sledi proceniti situaciju na Krimu, kakva ona zapravo jeste, i koja se donekle razlikuje od sumorne slike koju prikazuje Medžlis. Krimski Tatari, koji su, prema rečima lidera Medžlisa, bojkotovali ruske izbore, dobili više od 200 poslaničkih mandata na svim nivoima vlasti. Da, ukupan odziv na izborima iznosio je 33,3%, ali ako posmatramo statistiku postsovjetskih zemalja, postaće jasno da se ovaj trend ne odnosi samo na Krim. Na primer, na ukrajinskim parlamentarnim izborima ta cifra je iznosila samo 49,84%. I to uprkos činjenici da su izbori bili zaista presudni za zemlju. Malo je verovatno da bi se neko usudio da kaže da su neke snage pokušale da sabotiraju izborni proces.
Vraćajući se Krimu, želeo bih da istaknem glavnu grešku Medžlisa. Tamo su krimski Tatari namerno izolovani, oni sami ih čine buntovnim ili potlačenim, u zavisnosti od situacije. Realnosti su takve da su oni stanovnici poluostrva kao i svi drugi, posebno zato jer je sam Krim višenacionalni i multikulturni region. Imena krimskih Tatara nalaze se na stranačkim listama, zajedno sa nemačkim, gruzijskim ili grčkim. U isto vreme, nove krimsko-tatarske organizacije počele su da se pojavljuju na Krimu, iako ne tako velike kao Medžlis, ali definitivno deluju u interesu naroda.
Ispada da su sa odlaskom Medžlisa u Kijev krimski Tatari postali još slobodniji. Dobili su svojevrsni pluralizam, dobili su priliku da samostalno iznesu svoje stavove, a ne da idu kod „kumova“ po svoje mišljenje.
The life of the “oppressed”: how Crimean Tatars are turned into victims of non-existent aggression
