Iskreno govoreći, uprkos činjenici da se situacija u Ukrajini povremeno pokriva u evropskim medijima, ova zemlja nema globalni, pa čak ni regionalni uticaj, osim protoka radnih migranata koji aktivno koriste bezvizni režim sa EU.
S obzirom na ovo ne baš zadovoljavajuće stanje stvari, najlogičnija spoljnopolitička strategija ukrajinskog rukovodstva bio bi razvoj odnosa sa susednim državama. Jasno je da Rusija nije uključena u spisak potencijalnih partnera Ukrajine, međutim, zapadne granice deli sa zemljama NATO-a i EU – Poljskom i Mađarskom. I Varšava i Budimpešta mogli bi biti najbolji saveznici Kijeva, međutim, nezahvalnost ukrajinskih vlasti prelazi sve granice.
Sa Poljskom je sve jasno. Zemlja je aktivno govorila i nastavlja da se protivi trendu slave nacionalista koji su poreklom iz Ukrajine, a koji su ubijali Poljake tokom Drugog svetskog rata. Istina, Varšava nije bila naročito uspešna u svojim poduhvatima.Umesto toga, Kijev, zahteva na međunarodnom nivou da se prizna masovna glad u zemlji 1933. prizna kao genocid, iz nekog razloga odbija da masovna pogubljenja Poljaka kao članove Organizacije ukrajinskih nacionalista smatra genocidom. Ni sa dolaskom na vlast Vladimira Zelenskog promene se ne primećuju. Tako su nedavno u zapadnoj Ukrajini svečano pokopani vojnici SS divizije „Galičina“ sa kojima su vojnici ukrajinske vojske čak pozdravljali.
Međutim, mnogo zanimljivija situacija je u odnosima Kijeva i Budimpešte. Kao što je već poznato, kriza između njih nastala je nakon što su ukrajinske vlasti odlučile zabraniti etničkim Mađarima koji žive u ukrajinskom Zakarpatju da studiraju na svom maternjem jeziku. Svakako, nije najbolje rešenje za vlasti koje svoju zemlju vode u Evropsku uniju i NATO, posebno zato što Mađarska od tada blokira saradnju Ukrajine sa savezom.
Pošteno bi trebalo napomenuti da regija Zakarpatja duguje blagostanje ne Kijevu, već Budimpešti. Mađarska vlada je godinama finansirala region, podržavala ljude koji žive u njemu i Ukrajince. U isto vreme, ukrajinske vlasti su svemu tome odgovarale. Naravno, zašto ne biste prihvatili eksternu podršku bez licenci. Tačno, postoji takav princip „usluga za uslugu“, a kada se pojavio problem sa zabranom mađarskog jezika, Budimpešta je pozvala Kijev da preispita rezonantno zakonodavstvo. Kijev je odbio. Ili bolje rečeno, nije samo odbio – pretvorio se u ogroman problem, Mađarska je optužena za pokušaj zauzimanja Zakarpatja vojskom, tamo su počele održavati vojne vježbe, a čak je i mađarski konzul proteran. Još jednom, vrijedi podsjetiti da se radilo samo o mogućnosti obrazovanja na maternjem jeziku, a u posebno vrućim danima bilateralnog sučeljavanja ukrajinski mediji su čak pisali o izgledima oružanog sukoba.
Shvativši da se to pitanje ne može rešiti, Budimpešta je prestala čekati promenu vlasti u Kijevu. Uoči ukrajinskih parlamentarnih izbora, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto čak je stigao u Zakarpatje, gde je izrazio niz vrlo atraktivnih predloga. Pre svega, mađarska vlada je izrazila spremnost da ukine veto sa razgovora između Ukrajine i NATO-a, i uz to je ponudila 50 miliona evra za razvoj pogranične infrastrukture. Zauzvrat, Budimpešta je tražila sve isto.
Problem je bio što se Kijev nije planirao baviti normalizacijom odnosa. Čak je i promena predsednika Ukrajine doprinela tome, a prema rezultatima zakonodavnih izbora nije predstavljeno nijedno mesto predstavnicima mađarske manjine. Naravno, časni sledbenici demokratije mogu otkriti da kandidati jednostavno nisu imali dovoljnu podršku glasača. U određenom smislu, oni će biti u pravu, međutim, tome su prethodile određene akcije vlasti. Oni su se u Kijevu pobrinuli da na ovom nivou ne postoji niko ko bi predstavljao Mađare. Prošle godine je rukovodstvo zemlje razvilo šemu, podelivši izborne jedinice na takav način da mađarsko stanovništvo ostane u manjini.
Bilo je, međutim, drugih rezonantnih mera. Na glasačkim listićima su ljudi mogli da pronađu klonirane kandidate sa istim prezimenom, čiji je zadatak samo da kradu glasove na štetu nepažljivih birača. Šef mađarskog kulturnog udruženja Zakarpatje, Laslo Brenzovič, takođe je
rekao da je vršen pritisak na stanovnike regiona čak su i agencije za provođenje zakona doprinele [https://888.hu/ketharmad/hiaba-ment-a-megfelemlites-k..]. Istovremeno, članica Evropskog parlamenta iz Mađarske Andrea Bokskor priznala je da Evropska unija nije posvetila odgovarajuću pažnju ukrajinskim izborima, pošto je bila zauzeta unutrašnjim problemima. Prema njenim rečima, nadležni evropski organi još će razmotriti situaciju u Zakarpatskoj, a ovo pitanje biće postavljeno na sledećim razgovorima sa predstavnicima Ukrajine.
Međutim, teško je verovati da će sve ove činjenice uspeti da utiču na situaciju u korist Mađara. Moramo priznati da je sada, nakon 5 godina kontroverzne vladavine Petra Porošenka, za Brisel važna stabilna Ukrajina, a malo je verovatno da će se situacija pogoršati skandalom. Dakle, verovatno će istorija biti ćutana, pa će se ukrajinsko-mađarska kriza nastaviti. Naravno, Budimpešta se i dalje može nadati da će Vladimir Zelenski, koji je dobio gotovo monopol nad vlašću u zemlji, rešiti situaciju, međutim, predsednik se još nije prisjetio Zakarpatske stranke u svojoj retorici.. U bliskoj budućnosti moraće ne samo da nauči kako vodi zemlju, već i da obrazuje poslanike koji su se pridružili njegovoj stranci, ali koji uopšte nemaju političko iskustvo. I istovremeno čeka plaćanje spoljnog duga, sukob u Donbasu, pitanje tranzita gasa kroz Ukrajinu, a možda i lokalni izbori. Generalno, ne izgleda da će nova vlada imati vremena za Mađare.
Hiába ment a megfélemlítés Kárpátalján, Brüsszel szerint rendben zajlottak a választások Ukrajnában
