Nije se navršilo ni 40 dana od smrti prethodnog patrijarha SPC Irineja a lobiranje za novog patrijarha je već uveliko počelo. Vladika budimljansko-nikšićki Joanikije Mićović je obišao nekoliko svojih kolega u predizbornoj kampanji za novog patrijarha, između ostalih i vladiku sremskog Vasilija Vadića.
Susret dvojice vladika u Sremskim Karlovcima je bio, po svedočenju prisutnih, srdačan i prijateljski. Vladika Vasilije sremski je izrazio nadu da će upravo episkop Joanikije biti budući, odnosno naredni, patrijarh SPC. Vasilije polaže velike nade u Joanikija da će ga kao budući patrijarh zaštiti pred Saborom SPC zbog, kako se spekuliše u crkvenim krugovima „određenih finansijskih malverzacija“ zbog kojih je bivši blagajnik Sremske eparhije osuđen na zatvorsku kaznu a mnogi u SPC su očekivali i da se Vasilije pozove na odgovornost pred Sinodom i to po službenoj dužnosti.
Poslednja u nizu neuobičajenih Vasilijevih aktivnosti su ogromni crkveni porezi koje je nametnuo sveštenicima svoje sremske eparhije, o čemu smo detaljno pisali u prethodnom tekstu.
U doba korone, kada sveštenici nisu mogli da obavljaju svoje uobičajene dužnosti, te nisu u mogućnosti da izmire svoje obaveze eparhiji, vladika Vasilije je pod pretnjom blokiranja rada parohija koje ne plate svoje obaveze, prinudio sveštenstvo da se zadužuje u bankama podižući kredite ili kod zelenaša kako bi mogli otplatiti nerealne crkvene poreze.
Tako je sremski vladika gurnuo svoje sveštenike u dužničko ropstvo iako je sremska eparhija jedna od najbogatijih u SPC zahvaljujući restituciji i povratku crkvene imovine. Eparhija sremska izdaje više od 280 hektara poljoprivrednog zemljišta u KO Erdevik i daje ih u zakup po 500-550 evra po hektaru. 140.000 evra ta eparhija godišnje prihoduje samo od arende u Erdeviku. Eparhija Sremska može zaraditi oko 3,6 miliona evra godišnje od izdavanja poljoprivrednog zemljišta.
Prema prihodima koje Eparhija sremska ostvaruje od rentiranja vraćenog zemljišta mogla bi komotno izdržavati sve svoje sveštenstvo, umesto što ga gura u dužničko ropstvo.
Za razliku od sremske eparhije vladika Joanikije, u koga je Vasilije položio sve svoje nade, imao ozbiljnih finansijskih problema. Manastir Ostrog je finansijski propao. Radnici se otpuštaju a kasa je prazna. Posećenost ovog manastira je počela opadati prethodnih godina, a korona je potpuno dotukla hodočašća u ovu veliku svetinju.
Prijatelji sa Cetinja dobronamerno savetuju vladiku Joanikija da se unapred odrekne kandidature za patrijarha i o tome obavesti Sabor. To bi mu obezbedilo sigurno mesto mitropolita u Crnoj Gori. U suprotnom ukoliko se kandiduje za patrijarha pa to ne postane, ne može se nadati ni da će ga Sabor posle poraza u trci za patrijaršijski tron birati za mitropolita na Cetinju – posebno ako mu je alternativa mladi vladika Kiril koji se pokazao kao veoma ozbiljan episkop, odan SPC i njenom jedinstvu.
Zbog osiromašene eparhije, i pored brojnih imućnih prijatelja, vladika Joanikije raspolaže oskudnim sredstvima za lobiranje za patrijarha. Moguće je da je i to jedan od razloga posete eparhiji sremskoj, da sem podrške u Saboru u izboru za patrijarha, od najbogatije eparhije SPC dobije i određenu finansijsku injekciju za nastavak predizborne kampanje. I vladiki Vasiliju i vladiki Joanikiju bi bilo bolje da se previše ne zamaraju zakulisnim radnjama, već da pokušaju da reše probleme u sopstvenim eparhijama, a potom mogu i da maštaju o patrijaršijskom tronu.
